Професор уставног права Синиша Каран, истакао је да спорна „резолуција о Сребреници“, не представља ништа друго него још један директни удар свјетских моћника и бошњачког естаблишмента на Републику Српску и српски народ.
Каран је у изјави за Срну појаснио да је Република Српска од свог настанка 9. јануара 1992. године, сметња заговорницима стварања унитарне и парауставне БиХ у срцу Европе.
„Свједоци смо свакодневних оптужби да Република Српска и њени званичници крше Дејтонски споразум, док са друге стране од политичких представника Бошњака и појединих дипломата са сједиштем у Сарајеву гледамо стварно распакивање тог истог споразума, наметање одлука, те једнострана и самовољна иступања бошњачких представника на домаћој и међународној сцени без било каквог дијалога и консензуса“, истакао је Каран.
Он је нагласио да се Република Српска залаже за изворни Дејтон, слово Дејтона и његове уставне оквире и нормативе којима је створена БиХ након распада бивше Југославије, док са друге стране постоје бројни, евидентирани покушаји растакања Устава БиХ силом.
„У БиХ је на дјелу раскорак нормативног и стварног у БиХ који је достигао свој врхунац тако да слободно можемо рећи да живимо у парауставној држави или држави без устава“, рекао је професор уставног права за Срну, додавши да нема институције коју Бошњаци, уз свесрдну подршку странаца, не покушавају да приватизују – од правосудних институција, Министарства иностраних послова у Савјету министара, до Предсједништва и сталних мисија.
Каран је навео да би усвајање „резолуције о Сребреници“, био завршни чин политичког антидејтонског дјеловања на уставно уређење БиХ и да би тиме било доведено у питање њено даље постојање и опстанак.
„Нацрт ове резолуције је напад на самосталност институција БиХ, на начин доношења одлука у заједничким институцијама. Ово је само пут ка стварању унитарне државе што се може превести као мајоризација у смислу претварања БиХ у власништво само једног народа и жигосање Републике Српске као геноцидне творевине и српског народа као геноцидног“, указао је професор уставног права.
Жеље иницијатора писања ове такозване реолуције и њеног евентуалног изгласавања, рекао је Каран, веома је јасна, смишљена и провидна и води само ка једном – да се српском народу додијели „знамење“ које чак ни Њемачка није понијела, упркос свим страхотама које је починила у 20. вијеку, а данас се бесрамно појављује управо као један од њених предлагача.
Подсјетивши на геноцид који је Њемачка починила у Намибији, Каран је рекао да су историчари потврдили да је њемачки генерал Лотар фон Трота, који је послат у Африку да угуши устанак народа Хереро 1904. године, наложио својој војсци да збришу цијело племе.
Он је додао да је тада, према историјским подацима, убијено око 65.000 припадника народа Хереро и најмање 10.000 чланова народа Нама, истичући да се зло заборавом не може сахранити као да није ни постојало, јер постоје историјске чињенице и подаци.
„А тек када се сјетимо Другог свјетског рата и посљедица највећег зла 20. вијека – фашизма, чији је један од рехабилитатора управо Баварац Кристијан Шмит који сједи у Сарајеву и лажно се представља као високи представник. Фашисти су тада убили око 60 милиона људи. Током Другог свјетског рата Њемачка је извршила геноцид над српским становништвом, када је убијено између 900.000 и 1.200.000 Срба на подручју НДХ и остатка окупиране Југославије.
Службени извјештај Демократске Федеративне Југославије, касније Федералне Народне Републике Југославије, објављен 26. маја 1945, наводи да је укупан број жртава рата (људи свих националности, убијени или умрли као посљедица рата) износи 1.685.000, а касније је тадашња Државна комисија задужена за утврђивање ратних злочина на простору Југославије утврдила да је број жртава рата 1.706.000“, навео је Каран.
Он је додао да је комунистичка власт отворено прикривала чињеницу о страдању Срба у Другом свјетском рату који су поднијели највећу жртву, па је истицано да је ријеч о страдању народа и народности, као што су скривана и стратишта попут Пребиловаца, Козаре, Старог Брода, Сајмишта у Београду, Пага…
„Највећу жртву и у Првом и у Другом свјетском рату, као и посљедњем Одбрамбено-отаџбинском поднијелу су Срби. Зато они данас и сметају потомцима фашиста, па је пред српским народом и Републиком Српском активиран још један отровни механизам с циљем унитаризације БиХ и анатемисања српског антифашистичког и слободарског народа!“, нагласио је Каран.
Моделирање „истине“, рекао је он, вођено је и води се и данас кроз селективни, пристрасан и необјективан рад у области истраживања и документовања кривичних дијела ратног злочина правосудних институција БиХ, злоупотребљавајући чињеницу да питање правде, правичности, правне државе, владавине права и права на правично суђење у БиХ није само питање из домена правосуђа него суштинско питање бића и функционисања земље.
„С тим у вези треба напоменути да су и Суд и Тужилаштво БиХ заправо нацртали неки нови политички систем у БиХ кроз селективно процесуирање на штету једног народа. Тужилаштво БиХ је у периоду 2005-2011. година оптужило 189 особа од чега: 132 Срба, 26 Хрвата и 31 Бошњака, док је укупан број правоснажно и неправоснажно осуђених лица у Суду БиХ: Срби 1.093 год. и девет мјесеци, Хрвати 161 годину и шест мјесеци и Бошњаци 129 година.
Подсјећам на Извјештај Независне међународне комисије за истраживање /којом је руководио израелски историчар Гидеон Грајф/ страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године у којем је јасно утврђен сразмјер жртава на свим странама, као и да је термин ‘геноцид’ за Сребреницу нетачан и неприхватљив“, нагласио је Каран.
Према његовим ријечима, овај извјештај представља цјеловито и истинито сагледавање ратних догађаја у сребреничкој регији, али и у цијелој БиХ, те доприноси јачању повјерења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација.
Имајући у виду далекосежне посљедице могућег усвајање једне овакве резолуције, а које неминовно воде ка политичком обрачуну са припадницима српског народа, институције Републике Српске даће одлучан одговор на овај нечувени акт којим би цијели један народ био жигосан.
„Циљ лажног подметања епитета геноцидна творевина и геноцидан народ је више него јасан и с тога ће и одговор институција Републике Српске бити јасан и одлучан“, закључио је Каран.
