Удружење новинара Србије /УНС/, Струковни синдикат Радио-телевизије Србије /РТС/ и Синдикат новинара Србије /СИНОС/, истакли су да је након четврт вијека од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању РТС-а, крајње вријеме да за овај ратни злочин војне алијансе одговарају налогодавци и извршиоци.
УНС, Струковни синдикат РТС-а и СИНОС, поручују да је НАТО починио ратни злочин и увео праксу напада на медије у међународним сукобима, а да упркос томе нико из НАТО структура није одговарао.
У извјештају организације Амнести интернешенел из 2000. године, наводи се да су снаге НАТО починиле озбиљна кршења закона рата, што је довело до незаконитог убијања цивила, а међу истакнутим случајевима је и убиство 16 медијских радника РТС-а, које је квалиФиковано као ратни злочин, саопштио је УНС.
„У тренутку бомбардовања у згради су радили техничари и остало производно особље. Процењује се да је у згради у тренутку напада радило око 120 цивила. Најмање 16 цивила је убијено, а још 16 је рањено“, пише у извјештају ове организације која наводи и да је НАТО погодио мету коју је циљао.
УНС подсјећа да је у извјештају Амнести интернешнела наведен и цитат некадашњег британског премијера Тонија Блера, који је рекао да је РТС бомбардован и зато што је емитовао снимке страдања цивила, које су преузимали и западни медији, што је „слабило подршку рату у оквиру НАТО алијансе“.
„Били смо свјесни да ће се те слике вратити и да ће постојати инстинктивна симпатија за жртве кампање“, рекао је Блер за Би-Би-Си.
УНС подсјећа да извјештај Амнести интернешенела указује и на то да из НАТО-а није било упозорења да је „конкретан напад на централу РТС-а неизбежан“. „Званичници НАТО-а у Бриселу, рекли су за Амнести интернешенел, да нису дали конкретно упозорење, јер би то угрозило пилоте“, пише у извјештају.
Зграда РТС-а погођена је 23. априла 1999. године у 2.06 часова и то је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем.
Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“, 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије.
У нападу НАТО-а, у ноћи између 22. и 23. априла, погинули су Јелица Мунитлак /27/, шминкер, Ксенија Банковић /27/, видео-миксер, Дарко Стоименовски /25/, техничар у размјени, и Небојша Стојановић /26/, техничар у мастеру.
Погинули су и Драгорад Драгојевић /27/, радник обезбјеђења, Драган Тасић /29/, електричар, Александар Делетић /30/, камерман, Славиша Стевановић /32/, техничар, Синиша Медић /32/, дизајнер програма, и Иван Стукало /33/, техничар.
Погинули су Дејан Марковић /39/, радник обезбјеђења, Милан Јоксимовић /47/, радник обезбјеђења, Бранислав Јовановић /50/, техничар у мастеру, Милован Јанковић /59/, прецизни механичар, Томислав Митровић /61/, режисер програма, и Слободан Јонтић /54/, монтер.
Као знак сјећања на погинуле у Ташмајданском парку, код зграде РТС-а и споменика „Зашто?“, породице и пријатељи страдалих и ове године поставиће питање зашто су они погинули.
