Дефектолог Ања Крстовић, изјавила је да се савремени свијет све више суочава са феноменом „екранизма, односно прекомјерне употребе технологије, што може негативно утицати на неурокогнитивни развој дјеце, изазивајући социјалне поремећаје и потешкоће у интеракцији с околином, када је неопходно што прије потражити помоћ стручњака.
Крстовићева је за Срну рекла да у свијету родитељства, постоји широк спектар ситуација у којима родитељи траже подршку и савјет како би обезбиједили најбољи могући развој своје дјеце, а једна од кључних фигура у овом процесу може да буде дефектолог, стручњак који се бави рехабилитацијом и хабилитацијом дјеце и одраслих с различитим тешкоћама на подручју когнитивног, моторичког и емоционалног развоја.
„Дефектолог је стручњак који посматра стање дјетета или одрасле особе проузроковано развојним сметњама и спроводи третман стимулишући развој у домену когниције, моторике, говора, емоција и социјализације. Дакле, први знаци кашњења у развоју, проблеми са фином моториком или учењем, могу бити знак да је дефектолог потребан“, појанила је Крстовићева.
Према њеним ријечима, не постоји тачно одређен узраст дјетета који је дефинисан као најбољи или најпогоднији за тражење дефектолошке помоћи, али да се рана интервенција, односно интервенција у раној животној доби или одмах по успостављању дијагнозе, сматра најпогоднијим тренутком.
Упитана шта је дефектолошка процјена и колико траје, Крстовићева одговора да је ријеч о сложеном процесу процесу који траје од самог упознавања дефектолога и дјетета/одрасле особе, све до почетка третмана.
Она истиче да је важно стрпљење и стицање повјерења, како би дефектолог могао препознати све потенцијале и ресурсе за даљи рад, или за почетак самог третмана.
Осим улоге дефектолога у подршци развоју дјеце с различитим потребама, Крстовићева наглашава да су њихова стручност и преданост често кључне у превладавању изазова с којима се родитељи сусрећу.
„Осим формалних информација, важно је нагласити и емоционалну подршку коју дефектолози пружају родитељима. Они постају неизоставни дио породице са којом раде, разумијевајући питања, страхове и надања која родитељи имају. Њихова подршка сеже далеко изван формалних третмана, чинећи их непроцјењивим савезницима у путовању развоја дјетета“, навела је Крстовићева.
Она апелује на родитеље да се, када примијете знакове кашњења у развоју код свог дјетета или се суочавају са изазовима у одгоју, не устручавају да потраже подршку дефектолога, јер њихова стручност, преданост и подршка могу направити значајну разлику у животу дјетета.
Крстовићева, која ради у Едукативном центру „Биг бен“ у Источном Сарајеву, нагласила је да родитељи који имају било какве сумње или недомумице у вези са развојем дијетета могу да дођу на бесплатне консултације.
