„Капорова школица“ Александра Ђуричића значајна је књига која одсликава јединствену личност писца, сликара и новинара Моме Капора (1937-2010) и доноси неке непознате ствари о њему, оцијењено је синоћ на представљању биографије.
На промоцији у Коларчевој задужбини, пишчева супруга Љиља Капор је истакла да јој је драго што књига написана и да је „дивна и значајна“, јер се у њеним корицама налазе свједочења као оно ујака Славка Лучића „који је био његова једина веза за живота са мајком“.
Ђуричић је рекао да је истраживао и „ископао доста тога“, посебно издвојивши „хамлетовско свједочанство“ Лучића који је четворогодишњег Капора извукао испод мртвог мајчиног тијела током бомбардовања Сарајева у Априлском рату 1941. године.
Књига доноси први пут објављена Капорова љубавна писма, које је као студент сликарства писао својој дјевојци Весни, а Ђуричић истиче да он „већ тада открива лирику и поетику, већ тада је знао да ће бити Момо Капор“.
Ђуричић у књизи пише о Капоровој романси са Јелисаветом Карађорђевић која му је била модел за главну јунакињу романа „Зое“, о сликарским пустоловинама, као и друговањима са Данилом Кишом, Зуком Џумхуром, Ољом Ивањицки, Матијом Бећковићем, Михизом, Игором Мандићем и Арсеном Дедићем и другима јавним личностима.
Ђуричић је рекао да је Капор био „јединствен и непоновљив, можда један од најискренијих људи на овим просторима који није имао проблема са својим изборима „политичким и љубавним“.
– Мени је било задовољство да пловим кроз такав живот. Иако сам га познавао, проводио време са њим, сада сам успио да откријем ствари које нисам знао – рекао је Ђуричић.
Према његовим ријечима, Капор „заслужује филмове и серије што ће се вјероватно догађати убудуће“.
Говорећи на промоцији, новинарка Душка Јованић је оцијенила да је „Капорова школица“ „сјајна књига о Моми, неодољивом заводнику читалаца и највећем произвођачу досјетки који је измислио читав један Београд у који смо повјеровали“.
Власник издавачке куће „Вукотић медија“ Манојло Мањо Вукотић је истакао да не зна „ниједну биографију шармантнију, разноврснију, драматичнију, вратоломнију од животног пута Капора“.
Према његовим ријечима, Капор је постао „најбеоградскији писац, чудо од талента, саткан од финоће и госпоштине, принц шарма и смијеха, одгајивач звучних ријечи…“.
Вукотић је подсјетио да је Капор написао двадесетак радио и телевизијских драма, више филмских сценарија, хиљаде новинарских текстова и био је политички забрањиван и остајао без посла.
Капор је написао 50 књига и „себе је прогласио за лаког писца, а био је тежак вагоне исписаних страница“, рекао је Вукотић.
– Овдје сусрећемо мање познатог Капора и то је велика предност и вриједност књиге. Имао сам жељу да се о Моми напише једна оваква књига, да сачувамо то његово чисто и ведро лице, ту библиотеку стваралаштва и галерију раскошја – рекао је Вукотић.
Редитељ Боро Драшковић је оценио да је „Капорова школица“ „веома добра књига“ захваљујући којој видимо Капора „онаквог какав је био међу свијетом и сам свијет око њега“.
„Књига је веома добро компонована. Писац је позвао блиске људе са Капором, Лјиљану пре свега и остале који су га познавали. У веома добром ритму је урадио „Школицу“ као велико скакање у лавиринт“, рекао је Драшковић.
Примјетивши да је био велики шармер, Драшковић је да се Капору чинило да „свет треба побољшати, да је живот уметничко дело и обрнуто да уметност би требало да буде потпун, истинит живот“.
