Регионално популарна група “Зостер“ одржала је концерт за памћење у Луци Београд, (Open Air Corner), у организацији продуцентске куће “Лонг Плеј“ (Long Play).
Харизматични фронтмен Марио Кнезовић и екипа, још једном су расплесаној и распеваној публици у српској престоници, у два сата и 15 минута представили пресjек најзначајнијих нумера са досадашњих пет албума и њима придодали пет објављених синглова, којима већ дуже врijеме најављују шесто издање.
„Мозак на пашњак“ као „отварач“ концерта – то је нешто што није непознато вjерним пратиоцима Зостера, а тако бјеше и ове вечери. „Добро вече, Београде, група Зостер, ваша група“, Кнезовић се у карактеристичном маниру обратио посјетиоцима, којима није требало много да створе узаврелу атмосферу. Врло брзо, послије „Све у своје вријеме“, на ред су дошли нови синглови, који су хипнотички брзо освојили публику путем интернета и радио таласа, да су се, по реакцији на концертима, увелико „смјестили“ уз годинама знане хитове. То се одмах осјетило кад је стигао „Син Тадијин“, те се наставило уз „Не окрећем се, тата“ и „Док си спавао“.
Посебно импресивно је прихваћена пјесма „Ја не очекујем награду“, објављена само четири дана пред концерт. Заразан рефрен пјевао је добар дио публике и нема сумње да ће то у будућности бити велики концертни фаворит бенда.
Зостер је у Луци Београд окупио публику разних генерација, па су на сваких неколико метара виђена радосна дјеца на раменима родитеља, што је Кнезовић примјетио и поздравио. А родитељи су мрдали раменима и пјевали „Човјек звани чињеница“, „Човјек жели да је птица“, „Ко је јамио“, „Ја сам своје вољено“, „Јесам ти рекао“ или „Само реци не“ једини од новијих синглова сачуван за другу половину концерта. А онда је услиједио фуриозан финиш званичног дијела – „Избјеглица“, „Волио сам те“, „Најгори“, те „Амерички филм“.
Свирка обогаћена трубом и саксофоном, звук, публика, амбијент, па и временски услови – све се склопило у савршену цјелину, коју је, очекивано, заокружио бис. „Гаврило“, „Безболним палицама“, „Буди свој“ – то су адути који се стандардно чувају за крај. Београдска публика је добила и „шлаг на торту“, поновљену пјесмом „Ја не очекујем награду“.
Зостер има такав репертоар, да оно што је одабрано за концерт, сви од почетка до краја углас пјевају. У Београду је без изузетка увијек тако, у последње вријеме и по неколико пута годишње, па нема сумње, поготово што смо све ближи изласку шестог албума, да се на нови сусрет са Зостером неће дуго чекати.
