Грађанска иницијатива “Можемо бирати” позвала је грађане Босне и Херцеговине на бојкот производа произведених у Србији и низа компанија и трговачких ланаца из ентитета РС. Организатори кампању представљају као миран потрошачки одговор на негирање геноцида и величање правоснажно осуђених ратних злочинаца.
Под слоганом “Наш новац је наш избор”, страница “Можемо бирати” посљедњих дана позива грађане да приликом куповине провјеравају декларације и, када имају алтернативу, не бирају производе произведене у Србији.
Позив се не завршава само на роби из сусједне државе.
Иницијатива је објавила и низ компанија и брендова из ентитета РС које позива грађане да заобиђу приликом куповине.
“Не бирамо само брендове. Бирамо да не купујемо производе из Србије. Не купујемо ни у брендовима из мањег босанскохерцеговачког ентитета”, наводи се на страници, при чему је посљедња формулација терминологија саме иницијативе.
Објављена имена бројних компанија
На листи су компаније из више сектора.
У сегменту хране и пића наведени су, између осталих, Витинка, Нектар, Млијекопродукт, Месна индустрија Тулумовић, Мљекара Пађени, Тропик рибарство, Томико, Јањ, Млин Павловић, Рапић, Ливач Трапист, Приједорчанка, и други.
Kод горива је издвојен Нестро Петрол, док је међу индустријским компанијама наведен Хемофарм Бања Лука.
На посебној листи трговачких ланаца и продајних објеката појављују се Црвена јабука, Тропик, ЗП Kомерц, Тривас, Жито промет и Самопослуга Ђурић.
Иницијатива истовремено наглашава да објављивање назива компаније не представља тврдњу да су њени власници, запослени или купци одговорни за политичке одлуке, ратне злочине или поступке других особа.
Оснивање предузећа
На страници с методологијом наводе да компаније уврштавају на основу јавно провјерљивих података о пословању, власништву или мјесту производње, а не на основу националности људи. Омогућили су и компанијама да затраже исправку података.
Организатори посебно инсистирају на томе да се бојкот проводи без пријетњи или притисака.
“Ово није против народа. Само нећемо куповати. Мирно. Добровољно. Досљедно”, порука је кампање.
На другом мјесту додају да не позивају на насиље, мржњу, узнемиравање или дискриминацију људи на основу националности, етничке или вјерске припадности.
Разлог повезују с Младићем
Повод за кампању организатори директно повезују с негирањем геноцида у Сребреници, величањем правоснажно осуђених ратних злочинаца и понижавањем жртава.
“Постоје ствари преко којих не прелазимо”, наводи иницијатива.
Тврде да такве поруке посљедњих година долазе од дијела политичких, институционалних и јавних актера у Србији и ентитету РС те да на њих не желе одговарати мржњом, него економским избором појединца.
Kампања зато грађанима сугерира једноставно правило: погледати декларацију производа и, ако је произведен у Србији те постоји алтернатива, изабрати други производ.
“Не морамо знати сваки бренд напамет. Довољно је погледати декларацију”, поручују организатори.
Своју идеју образлажу тврдњом да потрошачи могу утјецати на тржиште одлуком гђе троше новац, јер потрошња завршава кроз промет, добит, инвестиције и порезе.
Истовремено покушавају направити јасну границу између економског бојкота и колективне одговорности.
“Не тврдимо да су произвођачи, њихови власници, запослени или грађани Србије одговорни за поступке политичких или јавних актера”, наводи се на страници.
За сада није јасно ко персонално стоји иза иницијативе. На прегледаним јавним страницама “Можемо бирати”, укључујући информације о приватности и условима кориштења, нису наведена имена организатора нити формалног удружења које води кампању.
Није познато ни колики ће стварни одазив потрошача бити нити може ли кампања произвести мјерљив учинак на продају компанија које су уврштене на листу.
Оно што је већ јасно јесте да је покренут организиран јавни позив којим се политичко незадовољство покушава претворити у потрошачки притисак – уз поруку да грађани сами бирају гђе ће оставити свој новац.
