Након више од осам деценија и даље постоје живи свједоци страхота Јасеновца. Филм „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“ погледали су бивши јасеновачки логораши Миле Вукмировић и Раде Радивојац. Њихова сјећања и даље су жива. Кажу да су у филму препознали слику логора коју деценијама носе у сопственом сјећању.
Миле Вукмировић имао је само седам година када је са породицом доведен у Јасеновац. У усташком геноциду изгубио је двадесет чланова уже породице. Жив је остао, каже, захваљујући Дијани Будисављевић. Његове сестре нису имале ту срећу.
Раде Радивојац у Јасеновац је доведен као 13-годишњак. Рођен у Доњим Орловцима код Приједора, прије одласка у логор остао је без родитеља. У Јасеновцу, из којег је успио да побјегне током невремема, свједочио је страхотама.
Вукмировић и Радивојац погледали су филм „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“. Кажу да је режисер Лордан Зафрановић успио да прикаже страдање и атмосферу логора на начин који препознају из сопственог искуства.
Сјећање преживјелих логораша једно је од најдрагоцјенијих свједочанстава о Јасеновцу. Миле и Раде својим животним причама свједочили су о страдању, а сада су то страдање препознали и на филмском платну.
