Формирањем Почасног одбора почела је практична фаза реализације пројекта за подизање културно-историјског комплекса у част нобеловца Иве Андрића на Хреши и Андрићеве стазе на Требевићу, а завршетком овог подухвата Источни Стари Град постаће нови топос српске културне геопоетике.
Пише: Жељка Домазет
На челу Почасног одбора је академик Матија Бећковић, док су остали чланови водећи познаваоци и проучаваоци Андрићевог дјела, а стручну анализу при изградњи комплекса даће пејзажни архитекте. Све ово показује да овај подухват прераста у пројекат од регионалног и националног значаја.
ЧУВАЈУЋИ АНДРИЋЕВО ДИЈЕЛО, ЧУВАМО СОПСТВЕНИ ИДЕНТИТЕТ
Изражавајући задовољство и захвалност за ову иницијативу, академик Бећковић је нагласио значај дубинске утемељености овог топоса, који је поткријепљен самим Андрићевим дјелом — приповјетком „Разговор“, објављеној у „Политици“ 1948. године, у којој је овјековечена Хреша, као и Андрићевим честим посјетама Требевићу.
„Уколико било ко на сарајевском простору заслужује овакав споменик, онда је то Иво Андрић. Ево, добиће га баш на Хреши изнад Сарајева, коју је и сам описивао са сунчевим траговима руменила. Чувајући Андрића и његово дело на овим просторима, ми чувамо сопствени идентитетски, морални и духовни компас“, поручио је у изјави Срни Бећковић.
То што је на челу новоформираног Почасног одбора академик Бећковић, најзначајније име српске савремене културе, овом пројекту даје посебан значај и симболику.
Замјеник предсједника Одбора биће академик Ранко Поповић, један од наших најбољих познавалаца Андрићевог стваралаштва.
Ријеч је о пројекту најављеном 8. августа на свечаној сједници Скупштине општине Источни Стари Град.
ПРОЈЕКАТ НА ХРЕШИ И ТРЕБЕВИЋУ – СВЈЕДОЧАНСТВО ДА АНДРИЋЕВЕ ПОРУКЕ ТРАЈНО ИНСПИРИШУ
Пројекат на Хреши и Требевићу трајно је свједочанство да Андрићеве поруке о сусрету, разумијевању и изградњи мостова међу људима и народима, инспиришу и воде будуће генерације.
Посебан значај пројекту даје и учешће професора и стручњака са универзитета у Источном Сарајеву, Бањалуци, Београду, Нишу и Новом Саду.
Њихов ангажман, уз учешће врхунских стручњака из области пејзажне архитектуре, обезбјеђује висок научни, културни и архитектонски ниво будућег комплекса.
Из локалне заједнице наглашавају да спој академске елите окупљене у Почасном одбору и врхунских стручњака у области пејзажне архитектуре гарантује да ће Источни Стари Град, Источно Сарајево, али и цијела Сарајевско-романијска регија добити јединствено културно и туристичко мјесто сусрета, на понос свих грађана.
Циљ је да се изгради простор достојан имена и дјела Иве Андрића, који ће бити трајно намијењен и остављен будућим генерацијама.
