Најужи дио Сарајева некада је припадао или Српској православној цркви или Србима, а данас се ту шире појединци и институције које на све начине настоје да избришу и најмањи траг српског постојања на тим просторима.
Осим зграде Богословије у којој је смјештен Економски факултет у Сарајеву, СПЦ годинама тражи имовину чију вриједност се нико не усуђује да процијени, јер је ријеч о најатрактивнијим парцелама у центру града.
Ријеч је о земљишту на којем су подигнуте зграде садашње Парламентарне скупштине и Савјета министара, затим хотел „Холидеј ин“, као и спортска дворана „Зетра“ која је саграђена на православном гробљу.
ИЗИГРАНИ ПОТПИСИ О ВРАЋАЊУ ИМОВИНЕ
Било је покушаја да се имовина врати СПЦ, али су пали у воду, упркос чињеници да је иза њих стајао и тадашњи високи представник Валентин Инцко. Представници влада Федерације БиХ /ФБиХ/ и Кантона Сарајево, сарајевске општине Стари Град и Економског факултета потписали су у јуну 2010. године споразум о враћању зграде Богословије СПЦ, према којем је градња нове зграде Економског факултета требало да почне 2011. године.
Међутим, власти нису предузеле ништа да се тај споразум и примијени. Све је пало у воду и сви потписи и обећања остали су мртво слово на папиру.
О Србима, СПЦ и српској имовини у Сарајеву још понекад проговоре историчари, уколико неко покрене то питање. Историчар Драга Мастиловић изјавио је за Срну да је присуство Срба на просторима данашњег Сарајева познато још у раном средњем вијеку.
– Према историјским изворима, присуство Срба у Сарајеву и на тим просторима се протеже кроз читав средњи вијек, а чак и у османским документима се то потврђује. Ми смо недавно пронашли један османски документ из прве половине 18. вијека који дословно каже „Српска хришћанска црква у Сарајеву“. Дакле, српско национално име се стално помиње на том простору – истакао је Мастиловић.
ВЕЛИКИ ДИО САРАЈЕВА ИЗГРАЂЕН НА СРПСКОЈ ЗЕМЉИ
Што се тиче самог земљишта, навео је Мастиловић, познато је да је велики дио Сарајева изграђен на српској земљи.
– Градило се на српској земљи, а још битније је да су српски трговци добрим дијелом доприносили изградњи Сарајева – рекао је Мастиловић.
Он напомиње да је, нажалост, данас већина тих објеката Митрополије дабробосанске СПЦ узурпирана и не може бити кориштена.
– Историјске околности су биле такве да објекти, попут хотела `Европа` или нека друга значајна здања буду изузети тада или национализовани и они се не враћају до дана данашњег њеним стварним власницима. Најгоре је што ни СПЦ нема могућност да врати своје објекте – констатовао је Мастиловић.
ЗГРАДУ БОГОСЛОВИЈЕ НЕ ЖЕЛЕ ДА ВРАТЕ СПЦ
Мастиловић каже да један од кључних проблема СПЦ и Срба то што власти у Сарајеву и у ФБиХ упорно одбијају да врате зграду Богословије.
– То је један од показатеља на који начин се покушава затријети сваки помен Срба у Сарајеву, њихов значај кроз историју, али и потврда да у данашњем Сарајеву нису спремни, нажалост, ни на вјерски, ни на међунационални дијалог нити на разумијевање. Нажалост, СПЦ је данас обесправљена у Сарајеву јер јој велики број објеката још није враћен, а знамо поуздано да су српски трговци, српске занатлије своја имања остављали СПЦ. Ми данас у Сарајеву имамо покушај потпуног затирања помена Срба, затирања српске културе и традиције, свега што је српско, чак и у називима улица – упозорио је Мастиловић.
СРБИ СЕ НЕ СМИЈУ ОДРЕЋИ САРАЈЕВА
Мастиловић је нагласио да се, упркос свему, Срби као народ, а посебно људи који се баве питањима културе памћења не смију одрећи Сарајева, ниједног педља српске земље у том граду, нити свега онога што је српска култура и историја ту изградила.
– Ми се не смијемо одрећи Сарајева – поручио је Мастиловић.
На питање да ли Срби данас имају довољно пажње и знања о свему онош што су некада били Срби у Сарајеву, Мастиловић је одговорио да није сигуран када је ријеч о ширим круговима колико су људи упознати о томе какав је значај Сарајева био за српску историју и културу кроз вијекове постојања.
– Оно што садржи `Ризница` Старе цркве у Сарајеву је непроцјењиво благо које свједочи о вијековима нашег присуства на том простору. Други народи да имају то што ми имамо у `Ризници` Старе цркве, а да не говорим о другим објектима, били би јако поносни. Нисам сигуран колико ми експонирамо уопште ту причу – каже Мастиловић који је министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске.
Он указује да су Срби, нажалост, склони да се повлаче са тих простора, заборављајући своју културу, историју и традицију, препуштајући читаве те области некоме другом.
– Сарајево је град који су градили Срби и ми због наших предака, немамо право да га се данас одрекнемо. На нама је колико ћемо његовати културу памћења и на Сарајево као српски град и на те знамените Србе, који су градили не само Сарајево, него српску културу и историју на овим просторима – поручио је Мастиловић.
