Пјесник и писац Мирослав Мика Антић /1932-1986/, „вјечити дјечак“ српске литературе, лиричар и инвентиван поета за најмлађе који је у пјесме унио колорит језика банаћанских сељака, рођен је 14. марта 1932. године.
Антић је у родном Мокрину похађао основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије у Београду. Живио је у Новом Саду.
Прије него што је постао познат, Антић се бавио разним пословима, па је, између осталог, био морнар, те једно вријеме радио у луткарском позоришту. Осим писања бавио се и сликарством, журналистиком и филмом.
Он је био уредник листа „Ритам“ и „Дневник“ у Београду, те „Младог поколења“ у Новом Саду.
За 35 година стваралаштва Мика Антић објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима „Свети пијесак“ и „Доручак са ђаволом“.
Његове збирке пјесама су: „Испричано за пролећа“, „Плаво небо“, „Рождество твоје“, „Псовке нежности“, „Гарави сокак“, „Концерт за 1001 бубањ“ и „Кикинда“.
Он је познат по пјесмама за дјецу: „Плави чуперак“, „Посљедња бајка“, „Насмејани свет“, „Шашава књига“, „Прва љубав“ и „Свашта умем“, а написао је и радио-драме „Отужни марш“ и „Повечерје“.
Мирослав Мика Антић умро је 1986. године.
