Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом прекинуо је чланство у Међурелигијском вијећу БиХ, због ћутања овог тијела на тешка криминална дјела, која су се догодила у посљедње вријеме у БиХ према српском народу.
Митрополит Хризостом је обавијестио данас чланове Скупштине Међурелигијског вијећа у БиХ, да са 31. јануаром прекида чланство у постојању и раду Вијећа све док Вијеће не „оздрави“.
– Веома жалимо због тога. Од доласка на трон митрополита дабробосанских, настојали смо да нашим радом и сугестијама унаприједимо рад Међурелигијског вијећа, међутим, најновија дешавања у Сарајеву и на простору цијеле БиХ, али ћутање Вијећа, капи су које су прелиле наше стрпљење и трпљење. Схватили смо да пасивношћу Међурелигијско вијеће, индиректно подржава све пројављене девијације нашег друштва – навео је митрополит Хризостом у саопштењу.
Митрополит Хризостом је истакао шест разлога за ову његову одлуку, истичући као први „завјетно“ ћутање Међурелигијског вијећа у БиХ на недавне догађаје у Сарајеву, када је нападнута лична имовина грађана Србије и пробушени пнеуматици на возилима тих људи који су као туристи дошли у Сарајево, а све то је подсјетило на осамдесете и деведесете године прошлог вијека.
– Слике из Сарајева у јануару ове године, подсјетиле су нас на најстравичније слике из 1990. године које носимо из Скрадина у Далмацији. На Бадњи дан 24. децембра 1990. године напала нас је велика група неонациста и шовиниста у Скрадину. Покушали су нас запалити у нашем аутомобилу, у којем су била још наша три ученика Богословије. Наши страхови од ужасних слика у Сарајеву од 14. јануара ове године, сигурно извиру из великих траума које носимо из Сплита, Скрадина и Шибеника – навео је митрополит Хризостом.
Упркос стравичним сликама из Сарајева, митрополит Хризостом је истакао да Међурелигијско вијеће није осјетило потребу да се огласи по овом случају и осуди националистичка и шовинистичка дивљања у Сарајеву.
– Тада смо схватили и разумјели многе ствари – навео је митрополит дабробосански.
Као други разлог за своју одлуку, он је навео случај неонацистичких и шовинистичких напада на родитеље дјеце спортиста из Србије, те скандирање пред дјецом и са дјецом „убиј Србина“ 14. јануара, што је потресло и запрепастило како цијелу српску јавност, тако и објективну јавност у Федерацији БиХ и шире.
– Међурелигијско вијеће, опет, завјетно ћути и не оглашава се. Не осуђује изгреднике и не упућује апеле родитељима, да дјецу васпитавају у духу наших религија, вјера и култура. Трауме родитеља и дјеце су огромне. Ваљда је то био циљ неонациста и шовиниста.
Ми смо разумјели да је ћутањем Међурелигијског вијећа, послата порука екстремним националистима и шовинистима да и даље чине иста, слична и још гора дјела. Која је онда улога Међурелигијског вијећа, ако ћути на овакве злочиначке и сличне акције? Умјесто јавне осуде и тражења санкционисања починилаца оваквих дјела, Вијеће је изабрало ћутање, а тиме и индиректну подршку неонацистима – истакао је митрополит дабробосански.
Као трећи разлог он је навео да је непримјерено директно и индиректно уплитање чланица Међурелигијског вијећа у изборне и правосудне процесе у БиХ, а посебно по питању имовине.
– Из тог разлога не можемо бити чланица Међурелигијског вијећа у којем једна чланица, вјерска заједница, подржава политичке ставове и интересе свако `свог народа, а још горе само једне политичке организације, а на штету других – истакао је митрополит Хризостом и нагласио да би Вијеће у начелу требало бити неутрално и непристрасно.
Као четврти разлог Његово високопреосвештенство напоменуо је стравичне ријечи на званичним худбама вјерских службеника Исламске заједнице, а што је видљиво на јавним порталима, на које Међурелигијско вијеће опет „завјетно“ ћути.
– Запрепашћујуће је и застрашујуће изливање мржње према српском народу. То је прешло сваку мјеру укуса и служи најнижим страстима и поривима нацизма и шовинизма. Позивамо вас да отворите и чујете худбу извјесног Незима Халиловића, а посебно Мухарема Штулановића, па да видите говоре, мало је рећи, мржње према Србима и донекле Хрватима. То су говори крајњих презира. За име Божије?
Па зар су овакви говори мржње и презира другога и других дозвољени у вјерским објектима /џамијама/? Сад нам је св јасно, толико мржње на молитви на великој џуми је равно духовном и менталном отрову! И питамо се шта ми можемо имати заједничко са таквим људима и заједницама. Разумије се – ништа! Међурелигијско вијеће опет `завјетно` ћути и не опомиње исте и сличне кваритеље односа у БиХ и у Сарајеву – указао је митрополит дабробосански.
Он је као пети разлог навео случај дјечака из Крајине код Цазина, од 10-12 и више година, који организовано у колони носе ратне заставе, узвикују ратне покличе и кличу „Убиј Србина“.
Наводећи да му је добро познато као Крајишнику, колики утицај Исламска заједница у Крајини има на мухамеднаце, митрополит је указао да су ова дјеца злоупотријебљена и претходно затрована мржњом, те истакнута у јавност, а Међурелигијско вијеће је опет ћутало, не осуђујући ове изгреде.
Као шести разлог митрополит Хризостом је навео моралне и принципијелне вриједности, истичући да веома жали због оваквог примораног разлаза.
– Уколико се Међурелигијско вијеће у БиХ врати на изворне принципе и постане активни покретач заједништва и дијалога и морални координатор добрих и комшијских односа, ми ћемо сигурно размотрити могућност нашег повратка – истакао је митрополит Хризостом.
Он је навео да је неприхватљиво да је Међурелигијско вијеће у БиХ, претворено у „предузеће“ за „обављање радова“ за стране владине и невладине организације, наводећи да је ово тијело и те како потребно, али да се врати на изворне принципе моралног и међурелигијског дијалога.
– Прије свега, потребно је успоставити коректност односа између чланица Међурелигијског вијећа – навео је митрополит Хризостом.
Он је указао и на то да, осим званичног Вијећа, постоји паралелни систем који функционише у његово име, што је још од 2019. године разочаравајуће и упозоравајуће сазнање.
