Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, рекао је у бесједи након литургије у цркви Светог Варнаве Исповједника на Врањешу, да се овај светитељ није борио само за Србе, него за сваког човјека у Сарајеву, да је био поштован, али је сметао непријатељима Цркве.
Митрополит Хризостом је у бесједи истакао, да колико год се Варнава молио за Србе у Сарајеву и у цијелом свијету, толико су напади на њега од комуниста и усташа били све снажнији и опаснији, да би на крају био отрован.
Он је навео да никаква мука и пријетња нису спријечиле овог младог богослова да остане сједињен са Богом, наводећи да се он борио да људе обједињује и сједињује са Богом кроз љубав и свете тајне.
„Нас данас боле све Варнавине ране, јер се он није борио само за Србе, него за сваког човјека у Сарајеву. Своју љубав поклонио је свима и зато су га поштовали и муслимани и католици, али је сметао непријатељима Цркве, која га је зато и прогласила страдалником“, навео је Хризостом.
Митрополит дабробосански Хризостом, служио је данас Свету архијерејску литургију поводом крсне славе овог храма. Након литургије услиједила је литија и ломљење славског колача.
Кум славе Светог Варнаве Милан Ђокић, са супругом Љиљаном и кћеркама Милицом и Даницом, пожелио је да се српски народ овог краја састаје „на многаја љета“, поштује хришћанске празнике и походи православне светиње.
Протојереј Бошко Тошовић, рекао је раније Срни ,да је изградња храма Светог Варнаве на Врањешу почела 2008. године, уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја, а завршена је 2019. године.
Тошовић је појаснио да је црква изграђена према пројекту архитекте Љубице Бошњак у српско-византијском стилу са импозантном куполом, нешто већом него на осталим храмовима, јер се ослања на скривене стубове који су армирани у зидовима, што је омогућило бољу прегледност, али и предивну акустичност.
„Свети Варнава /Војислав Настић/ је наш суграђанин који је након Првог свјетског рата као деветогодишњак са породицом дошао из САД. Монашки чин и име добио је уз благослов Светог владике Николаја /Велимировића/. Нажалост, нови комунистички режим није благонаклоно гледао на тог побожног човјека, па га је прогонио, затварао и мучио, да би на крају 1964. године преминуо под сумњивим околностима“, испричао је Тошовић.
Он је појаснио да се Свети Варнава слави као исповједник вјере, те да ће времена која долазе показати колико је значајно то што је Варнава радио.
Храм на Врањешу, након Беочина /гдје је Свети Варнава сахрањен/ и Новог Сада, трећа је црква посвећена овом свецу.
