Сви командири водова Одреда теже су рањавани и послије су се опет враћали на располагање у јединицу као и велики број припадника Одреда.
Милорад Мишо Пелемиш учествовао је у борбама на свим ратиштима бивше Југославије и важио за једног од најбољих. Учествовао је у бици за Вуковар 1991. године, као припадник Војне полиције, за шта је одликован Орденом за храброст.
Из Борачке организације су навели да је народ Бирча посебно памти Мишу са Пелемиша, јер је као прави патриота одмах по избијању сукоба на простору бивше БиХ, дошао на родно огњиште у Пелемише и организовао народ у одбрани села.
У Републици Српској, одлуком Радована Караџића, одликован је Орденом Милоша Обилића.
Пелемиш је од 1. септембра 1992. до фебруара 1993. године, носећи кокарду војводе Момчила Ђујића, био први командант Јуришног одреда Војске Републике Српске, затим од 10. марта до јуна исте године командир Треће чете Сарајевско-романијског одреда Специјалне полиције, а 1994. и командант Батаљона Трново.
За команданта 10. диверзантски одред, директно потчињеног Главном штабу Војске Републике Српске, постављен је 14. октобра 1994. године.
Као човјек од великог повјерења генерала Ратка Младића био је задужен за чување пилота НАТО-а које је заробила Војска Републике Српске. Пред Хашким трибуналом појавио се као свједок одбране на суђењу генералу Младићу.
Пелемиш је учествовао у бици на Кошарама током рата на Косову и Метохији.
Умро је 23. априла 2021. године у Београду, након дуге и тешке болести.
Други одред Специјалне бригаде полиције МУП-а Републике Српске Шековићи, одликован је 17. новембра 1995. године Медаљом Петра Мркоњића.
