Српско страдање дио је слике Рима. Од 7. до 13. септембра, у оквиру Међународне дигиталне кампање „Упознајте српско страдање“, садржаји Меморијалног центра Републике Српске приказују се на више локација у италијанској престоници.
Кампања је постављена на Пјаци дела Република и Виа Национале, код Кастел Сант’Анђела и на Лунготевере Прато, у подручју Кавура, на Лунготевере Тестачо, у дијелу града који обухвата Трастевере, Маркони, Монте Верде и Ђаниколо, као и на Виа Грегорио VII, у близини Ватикана.
Током седам дана, прича о српским жртвама стиже до великог броја грађана Рима, али и туриста из различитих дијелова свијета који свакодневно пролазе овим локацијама.
Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић каже да је излазак изван граница српског простора један од кључних циљева кампање.
– У тренутку када се на српски народ врше политички притисци, посебно је важно да се наш глас чује и изван граница наших простора. Једноставно, не смијемо да дозволимо да било ко у свијету одређује које ће жртве бити поменуте, а које прећутане, и да политичке одлуке и политички притисци постану замјена за чињенице – рекао је Бојић.
Он наглашава да је циљ да се глас српских жртава чује на најважнијим мјестима у свијету.
– Ако се говори о жртвама, онда се морају поменути све жртве. Ако се тражи суочавање, сви се морају суочити и запитати се зашто нико није одговарао за бројне и масовне злочине над Србима – поручио је Бојић.
Избор Рима није случајан. Италија је једна од водећих европских држава, али и земља која је деценијама непосредно укључена у политичка и безбједносна дешавања на Балкану.
Посебан значај има њено учешће у међународној мисији КФОР на Косову и Метохији, гдје је италијански контингент међу најзначајнијим у саставу мисије која је на простору покрајине присутна од 1999. године.
Италија је зато важна адреса за причу о српском страдању. Земља која је годинама непосредно присутна на простору Балкана истовремено је и земља чија јавност, како оцјењује италијански истраживач, о ратовима деведесетих и даље зна премало.
Да је тема ратова у бившој Југославији у Италији и данас недовољно позната, сматра Lorenzo Bernasconi, истраживач у Фондацији Макијавели.
– Рат у бившој Југославији био је једна од најтрагичнијих и најкрвавијих страница у новијој европској историји. Страница о којој у Италији и даље често знамо премало – каже Бернаскони.
Он подсјећа да је Балкан географски веома близу Италији, али да је познавање онога што се догодило деведесетих у италијанској јавности далеко од тог географског сусједства. Управо због тога, каже, рад Меморијалног центра има посебан значај.
– Активност и допринос Меморијалног центра Републике Српске, из мог угла гледано, представљају важан допринос, јер дају глас жртвама које у првим годинама након сукоба нису нашле много простора у медијима, заправо готово никакав – навео је Бернаскони.
Посебно издваја српске цивилне жртве, о којима се, према његовој оцјени, након рата говорило мало.
– Сукоб је захватио цивилно становништво различитих етничких припадности, различитих култура и различитих вјера, али се о српским цивилним жртвама мало говорило – каже он.
Управо на свједочанствима људи Меморијални центар заснива значајан дио свог рада. До сада је прикупљено више од 1.500 аудио-визуелних свједочанстава, а ријеч је о грађи која говори о страдању цивила, прогонима, губитку чланова породица, животима који су промијењени ратом.
Међународна дигитална кампања „Упознајте српско страдање“ у Риму траје до 13. септембра, а након Њујорка и Беча, италијанска престоница постала је нова важна тачка у настојању Меморијалног центра да причу о српском страдању изнесе пред европску и свјетску јавност.
Кампања „Упознајте српско страдање“ реализује се уз подршку Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске.
