Сарајевски медији објавили су да ће данас ипак бити одржан састанак ПИК-а, али да се не ради о сједници Управног одбора, који би требао да расправља о избору насљедника Кристијана Шмита, већ да је у питању редовни састанак амбасадора држава чланица, који се одржава два пута мјесечно.
Званичне потврде нема, а крај је јуна и вријеме је да Кристијан Шмит спакује кофере и напусти БиХ.
Ипак, управо ти исти амбасадори требали би поново за сто око исте теме. Зато се и поставља питање, о чему онда ти исти амбасадори данас расправљају?
Међутим, нови високи представник може бити изабран и без овог “ад хок“ тијела.
Чињеница је да истиче рок који је одређен за именовање високог представника.
Ставови, о томе ко би то могао бити, међу ранијим савезницима и даље су зацементирани. У игри су два имена – Италијан Антонио Занарди Ланди којег подржавају Сједињене Државе и Француз Рене Троказ, на чијем именовању инсистира Европска унија.
Док се чека на договор, као једна од могућих опција помиње се и могућност именовања вршиоца дужности високог представника. Након Шмита, поново функција без легитимитета.
Сједињене Државе или Европа. Италијан или Француз? Док се иза затворених врата још воде консултације о потенцијалном високом представнику, у одговору за РТРС из Стејт Департмента порука: разочарани смо подјелама унутар ПИК-а. Не остављају мјеста дилеми. Категорични – Кристијан Шмит мора отићи.
– Као што је наведено у његовом обраћању Савјету безбједности Уједињених нација, очекујемо да Шмит у јуну напусти дужност високог представника. Такође, очекујемо да нови високи представник преузме дужност до краја јуна – кажу из Стејт Департмена.
Американци чврсто на позицији – високи представник као медијатор, без бонских овлашћења, а крајњи циљ – гашење ОХР-а. Такав сценарио дијелом није по вољи у првом реду Француске, а потом Велике Британије и Њемачке. Ранији савезници сада супротстављени. Све гласнија нагађања да до договора поново неће доћи, па би тако могли добити вршиоца дужности високог представника, иако таква могућност није дефинисана ни Дејтонским споразум нити неким другим правним актом. Ријеч је о Американцу Луису Кришоку, који тренутно обавља функцију првог замјеника високог представника. Легитимитет поново споран.
– Он је опет Американац, долази из Стејт Департмента, додуше он је именован за вријеме Бајденове администрације, али опет би логика нека налагала да ће више бити лојалан свом Вашингтону, овом Трамповом, него Бриселу, Лондону, Паризу и Берлину, па се онда поставља питање зашто би сада европским земљама био проблем да се именује легални Ланди, а није им проблем да се врши некаква в.д. функција високог представника која је спорна сама по себи – истиче амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш.
Јасне намјере Берлина, Лондона и Париза које би да диктаторску палицу у БиХ након Шмита преузме Брисел, што Вашингтон неће тек тако дозволити. Најављивале су Сједињене Државе и могуће преиспитивање њихове улоге у међународном присуству у БиХ. Занимљиво, све би се могло условити и новцем. 1. јула истиче крај буџетске године, а међу кључним финансијерима ОХР-а је управо САД са 25 одсто учешћа. Ионако ослабљена Канцеларија високог представника тешко да би могла функционисати без тих средстава. Аналитичари засад опрезни са предвиђањима, али им је једно јасно.
– Очигледно је да институција високог представника губи на значају, да она престаје да губи свој утицај и своју моћ и на крају крајева то све треба редефинисати у смислу да све политике у БиХ треба ослонити на унутрашње институције – додаје политички аналитичар Милош Шолаја.
Поруке о унутрашњем дијалогу и договору сада напрасно стижу и од политичара из Федерације, који, парадоксално, истовремено заговарају опстанак ОХР-а и њено јачање. Интересантно, Елмедин Конаковић који је прије само мјесец дана говорио да новог високог представника треба изабрати Европска унија, не слиједећи слијепо политике Сједињених Држава, шаље сасвим друге поруке о тим истим „америчким партнерима“, на које је донедавно био љут.
– Имамо сазнања, разговарамо активно са нашим партнерима, али прерано је да било шта коментаришемо, јер нам је жеља да допринисемо да наши најважнији спољнополитички партнери, а то су САД и Европска унија нађу заједнички језик, да прије свега дефинишу наставак улоге ОХР-а – истиче министар спољних послова у Савјету министара БиХ Елемедин Конаковић.
Република Српска од почетка категорична – о високом представнику не треба бити расправе ни одлуке у нелегалном ПИК-у. У случају именовања, инстистирају на јасним процедурама.
– Све оно што није у оквиру Анекса 10 заправо је проблематично и није нешто чему ће Република Српска икада дати легитимитет прије свега, а ни легалитет. Када смо оспоравали несрећног Шмита који је радио на црно ми нисмо оспоравали његово име и презиме, него оспоравали чињеницу да он није по Анексу 10 високи представник – наводи предсједник Републике Српске Синиша Каран.
В.д. директора Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Тришић Бабић, истиче да Српска неће одустати од тога да нови високи представник буде легализован кроз сједницу Савјета безбједности.
– Хоће ли то бити у редовном или у ванредном, али углавном он треба бити легализован. Надаље, држимо се прво говора америчке представнице при Мисији УН-а у Њујорку која је јасно и недвосмислено исто тако рекла и Европљанима скренула пажњу да не циркусирају око имена новог високог представника, да се договоре – додала је она.
Док се чека на договор, власти Српске истовремено очекују и да нови високи представник почисти сав неред који је направио Кристијан Шмит. А њега има и превише.
