У недјељу, 5. априла, навршавају се 34 године од када су специјалци српске полиције одбранили Школски центар МУП-а на сарајевским Врацама, од напада наоружаних курсиста, претежно муслимана и Хрвата, што је то датум када су Срби схватили да је рат у БиХ неизбјежан.
Школу МУП-а на Врацама тога дана требало је да преузме Српска специјална јединица, у складу са договором политичког и полицијског руководства тадашње републике БиХ, али је то изиграно.
Млађен Мандић
Тадашњи начелник Школског центра на Врацама Млађен Мандић, рекао је да га је у ноћи уочи напада, директор ове установе Хусеин Балић обавијестио о наводном кретању наоружаних лица око објеката, након чега је схватио да се спрема замка српским специјалцима.
Према ријечима тадашњег команданта српске специјалне полиције Миленка Каришика, на српске полицајце отворена је паљба из сарајевских насеља Шанац и Грбавица, као и из околних кућа и самог Школског центра.
У овом окршају, трећем који се за три дана десио између подијељеног МУП-а БиХ, погинули су Милорад Пупић /29/ и Миле Лиздек /32/, припадници Специјалне јединице /СЈ/, рањени су Душко Јевић, Миодраг Репија и Ристо Лубура, а повријеђен Милорад Марић.
Лиздек и Пупић постхумно су одликовани Орденом Милоша Обилића.
АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ ГЛАВНИ КРИВАЦ ЗА ИЗБИЈАЊЕ РАТА У БиХ
Предсједник Скупштине Организације старјешина Војске Републике Српске Благоје Ковачевић, рекао је Срни, да је главни кривац за избијање грађанског рата 1992. године у БиХ тадашњи муслимански лидер Алија Изетбеговић, који је са два важна међународна мировна споразума повукао своје потписе, на наговор бившег америчког амбасадора Ворена Цимермана, али и због притиска СДА, која није жељела никаве договоре са Србима у БиХ.
Он напомиње да су тада погажени сви споразуми и договори, установљени приликом формирања власти у БиХ и да је већ 3. априла 1992. године у 13.00 часова Специјална јединица полиције /СЈП/ МУП-а такозване републике БиХ из складишта на Кртељима код Бутмира извукла наоружање, специјална возила и другу опрему.
Да би спријечили ово неовлашћено поступање СЈ МУП-а РБиХ и потпуно заузимање објекта „Кртељи“, каже Ковачевић, интервенисала је већ успостављена Полицијска јединица резервног састава МУП-а Републике Српског народа у БиХ, у садејству са јединицом Територијалне одбране из Војковића.
Према његовим ријечима, дошло је до употребе оружја и српске снаге су у току ноћи између 3. и 4. априла овладале базом „Кртељи“, а СЈП такозване републике БиХ се под притиском српских снага повукла према Бутмиру.
Благоје Ковачевић
Ковачевић који је и почасни генерал, о овом догађају детаљно пише у Монографији Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.
МОБИЛИЗАЦИЈА МУСЛИМАНСКИХ СНАГА, ЗАУЗИМАЊЕ ПОЛИЦИЈСКЕ СТАНИЦЕ НОВО САРАЈЕВО И ПОГИБИЈА СРПСКОГ ПОЛИЦАЈЦА ПЕРА ПЕТРОВИЋА
Након ових догађаја, 4. априла 1992. године крње Предсједништво БиХ прогласило је општу мобилизацију јединица ТО, МУП-а и Цивилне заштите, а већ сљедеће ноћи муслиманске полицијске снаге напале су и заузеле Полицијску станицу у Новом Сарајеву већински насељеног Србима.
Перо Петровић
Приликом заузимања Полицијске станице погинуо је полицајац Перо Петровић, Србин по националности, који се ту затекао на извршавању редовних полицијских задатака.
Овај догађај у Новом Сарајеву многи узимају као званични почетак рата, иако је било и ранијих сукоба и инцидената, попут убиства српског свата Николе Гардовића на Башчаршији 1. марта 1992. године.
