Кинотека Републике Српске премијерно ће сутра приказати документарни филм „Печат браће Љубавића“ поводом 500 година од оснивања горажданске штампарије.
Филм је снимљен у заједничкој продукцији Кинотеке Републике Српске и Радио-телевизије Републике Српске.
У саопштењу Кинотеке наводи се да 50 година послије генијалног Гутенберговог проналаска, српске штампарије започињу да умножавају књиге из библијске књижевности.
„Најпопуларније, старозавјетне књиге – псалтире и новозавјетне – јеванђеља, служабнике и молитвенике, умножаване су у готово свим српским средњовјековним штампаријама, од Цетињске 1493. године, преко штампарије Божидара Вуковића у Венецији 1519. године, штампарије Божидара Горажданина 1519. године, Рујанске штампарије 1536. година, Грачаничке 1539. године, Милешевске 1544. и 1557. године, Београдске 1552. године, до Мркшине штампарије 1552. године“, наводи се у саопштењу Кинотеке Српске.
Штампарија Божидара Горажданина и синова представља најстарију и прву институцију културе у Херцеговини.
Прва штампарија на јужнословенским просторима основана је 1493. године на Цетињу. Основао ју је Ђурађ Црнојевић, посљедњи господар Црне Горе. Радила је кратко вријеме због насталих политичких прилика.
У тој штампарији штампана је прва књига на словенском југу Октоих
/Осмогласник/ 1493. и 1494. године.
Тридесетак година послије отварања штампарије на Ободу, прорадила је штампарија у Горажду. Штампарију је основао Божидар Љубавић Горажданин, који се, највјероватније, крајем друге деценије 16. вијека старао о манастиру при Храму Светог великомученика Георгија у Доњој Сопотници код Горажда.
Сам храм је припадао под надлежност Милешевске епархије. Он је почетком 1519, а могуће и 1518. године, послао у Венецију своје синове јеромонаха Теодора из Милешеве и брата му презвитера Ђурђа да изуче штампарски наук.
Из предговора Служабнику, прве књиге те штампарије која је завршена 1519. године, зна се само толико да су браћа Љубавићи тамо отишли према налогу Божидара Горажданина, али се не може закључити када су отишли и гдје су изучили штампарску вјештину.
Ђурађ Љубавић умро је током рада у Венецији 2. марта 1519. године и започети посао морао је да заврши јеромонах Теодор.
У име презвитера Ђурађа, његов брат Теодор сачинио је поговорно Мољеније у Служабнику.
Мољеније Теодора Љубавића је, према професору Ђорђу Трифуновићу, прво штампано умјетничко дјело код Срба које враћа живот српској средњовјековној књижевности, наводи се у саопштењу.
Према мишљењу Дејана Медаковића /Графика српских штампаних књига 15-17. вијека, Београд 1958/, књиге из Горажданске штампарије спадају у најбоља остварења српске старе штампе.
Штампарија Божидара Горажданина пренесена је из Горажда у Трговиште, у Влашку. У Трговишту је Димитрије Љубавић, Горажданиновунук, штампао Молитвеник 1545. године.
О свему овом биће ријечи у филму „Печат браће Љубавића“. Пројекција ће бити одржана у Културном центру Пале од 20.00 часова. Улаз је слободан.
