Одбор за праћење спровођења и извјештавање по Истанбулској конвенцији и фемициду у БиХ, упозорава да је у БиХ током 2021. и 2022. године, убијено 19 жена, те позива надлежне да реагују и предузму мјере, ради спречавања будућих случајева фемицида и свих облика насиља над женама и дјевојчицама, као и насиља у породици.
Одбор је упутио изразе најискренијег саучешћа породицама убијених у јучерашњој пуцњави у Градачцу, у којој је Нермин Сулејмановић убио троје људи, више особа ранио, а потом извршио самоубиство.
Из Министарства за људска права и избјеглице у Савјету министара, саопштено је да Одбор сматра да је ситуација у погледу фемицида и родно заснованог насиља алармантна и да као таква захтијева дужну пажњу и хитну реакцију свих надлежних институција.
Одбор је тијело Савјета министара, којим руководи Агенција за равноправност полова БиХ Министарства за људска права и избјеглице, а који, између осталог, има задатак да анализира податке о случајевима фемицида и даје препоруке за даље поступање с циљем спречавања овог најтежег облика насиља над женама.
У складу с наведеним, а на иницијативу Министарства за људска права и избјеглице, Агенције за равноправност полова БиХ, Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ БиХ започео је евидентирати податке о односу жртве и починоца у случајевима убиства жена, који су показали да је у периоду 2021. и 2022. године укупно убијено 19 жена.
Одбор подсјећа да је БиХ 2013. године ратификовала Истанбулску конвенцију и обавезала се на предузимање законодавних и других мјера ради обезбјеђивања превенције и заштите жртава насиља, те кажњавање починилаца насиља.
Према Истанбулској конвенцији, држава је обавезна да поступа с дужном пажњом према свим пријављеним случајевима насиља над женама, што укључује неопходне законодавне, односно друге мјере да спријечи, истражи, казни и за дјела насиља обухваћена овом конвенцијом.
Истанбулска конвенција прописује обавезу држава чланица да предузму потребне мјере како би обезбиједиле да се за пријављене случајеве насиља над женама спроведе процјена ризика опасности од убиства, озбиљности ситуације и опасности од поновљеног насиља, те да, ако је потребно, буде обезбијеђена координисана подршка жртвама.
Фемицид није изолован догађај, већ је потребно имати у виду специфичност контекста у коме се убиство догодило, пошто се више од једне трећине покушаја и извршеног фемицида десило у стану, кући или дворишту жртве чиме се потврђује да је за жену која трпи насиље најопасније мјесто управо њен дом.
Највећем броју убистава претходило дуготрајно насиље које није било пријављивано или је било пријављивано, али је изостала адекватна реакција институција, такође у већини случајева случајева починилац био бивши брачни, ванбрачни или емотивни партнер.
