Новоизабрани српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић истакла је да ће на новој позицији бити отворена за договор и сарадњу, колегијални приступ, али на начин да се не излази изван Устава БиХ и надлежности које су прописане Дејтонским споразумом.
„За сарадњу није довољно да имате само једног члана, јер је Предсједништво колективно тијело. Ако се сви будемо придржавали Устава, пазећи и на ширу слику у којој треба да обезбиједимо перспективу за грађане оба ентитета, не би требало да имамо проблема. Но, знајући колико је до сада било нереда и судара два или три различита концепта, нема претераног мјеста за оптимизам. То ме упућује на опрез у раду у Предсједништву БиХ“, нагласила је Цвијановићева.
Она је навела да не жели да Предсједништво БиХ било коме узурпира надлежност, али не смије се дешавати ни да се Предсједништву узурпира надлежност, као што се дешавало од Министарства иностраних послова у Савјету министара.
„Много нереда на спољнополитичком плану направљено је јер су у свијету из тог министарства изношени ставови које није усагласило Предсједништво БиХ. Односи БиХ са Србијом су на доста ниском нивоу, проблематизују се чак и економски пројекти… Вољела бих да се ствари промијене, јер у региону дефинитивно морамо мијењати наше односе и ову слику несарадње претворити у слику сарадње“, оцијенила је Цвијановићева.
Она је нагласила да су потребни добри односи са свим сусједима, а Србија као најважнија, најпотентнија и најразвијенија земља западног Блакана је држава са којом је сарадња неминовна.
„Српска жели и има ту сарадњу, али желимо да та сарадња буде општеприхваћена и на нивоу БиХ. Ми имамо и властите односе и сарадњу у оквиру Споразума о специјалним паралелним везама. Тај документ нам је дао благодети на основу којих смо нашу сарадњу разгранали“, рекла је Цвијановићева и упитала зашто потенцијал који има Србија не би искористили сви у БиХ?
При томе, додала је она, знамо да је Србија досљедно бранила дејтонску структуру и принцип договора свих у БиХ.
„Наравно да Београд гаји посебне емоције према Републици Српској, али зашто би то неком сметало? Односи БиХ и Србије треба да се поправе, а да ли ће се то десити зависи искључиво од друга два члана. Много пута смо слушали лоше поруке из Сарајева, које су пратили опструкциони потези којима су блокирани економски пројекти од којих би сви у региону имали користи, а посебно Србија и БиХ.
Али, неко је ту слику из неког разлога замаглио. Надам се да ће се та магла растјерати, мада нисам наивна и знам да ће за то требати много напора.
Сарадња нам треба у цијелом региону, а да ли ће БиХ смоћи снаге да изађе из овог тијесног оквира – не знам.
Покушаћу допринијети томе да се то деси, како би ослободили своје потенцијале и показали да ово није само свађалачка земља.
На располагању сам да мијењамо те ствари“, појаснила је Цвијановићева за београдску „Политику“.
На питање на чему ће се заснивати политика коју ће заступати у Предсједништву БиХ, Цвијановићева је одговорила да ће бити заснована на ономе на шта је обавезна да ради по Уставу БиХ, а то је да штити позицију Српске.
„Бирана сам са територије Републике Српске, за разлику од друга два члана Предсједништва који су бирани из другог ентитета, што указује каква је наша улога. Позиција Републике Српске, Устав Републике Српске и интереси Српске, односно све оно што је потребно урадити да би интереси Српске били заштићени, биће моја обавеза, која ће се остваривати у сарадњи и координацији с предсједником Републике Српске, Владом и Народном скупштином Републике Српске.
На питање да ли ће бити промјене става када је ријеч о односу према Русији у контексту украјинске кризе, посебно с аспекта очекивања Европе, Цвијановићева је нагласила да она долази из Републике Српске и нормално је да ће у Сарајеву заступати оно што су званични ставови институција Српске.
„Ми смо већ одлучили да желимо да задржимо неутралну позицију, а без наше сагласности и садејства, нема заједничких ставова на нивоу БиХ, јер ова питања захтјевају консензус. Тај пут је већ позиционаран и та политика се неће мијењати. Да ли ћемо бити под притиском да је мијењамо и улазимо у филм који је посебност данашњег свијета – вјерујем да хоћемо.
Говорећи о формирању власти након општих избора, Цвијановићева је рекла да ће Република Српска брзо ући у формирање нове Владе, Буџет за наредну годину је усвојен и прије уобичајеног термина, а жеља је што прије имати и Владу.
Она је додала да ће озбиљнији преговори о конституисању власти на нивоу БиХ тек почети.
На питање каква су њена очекивања од потенцијалне интервенције Кристијана Шмита у вези са државном имовином, Цвијановићева је одговорила да се не слаже са било каквим наметањем, те да у демократији нема мјеста за високог представника.
Она је констатовала да колонијални принцип који сада имамо на сцени не може допринијети напретку БиХ и да тога није било Срби, Хрвати и Бошњаци би сада сједили и разговарали, али то се не дешава јер неко увијек иде и тражи заштиту код супервизора, што је поражавајуће са политичке стране, али и са становишта личног достојанства.
„То је ментална и политичка провалија у коју смо нажалост запали“, указала је Цвијановићева.
Говорећи о европском путу БиХ, новоизабрани српски члан Предсједништва БиХ је рекла да је тај пут могао бити суштински уназад десетак година, али није, те да скепса датира од ранијег периода и спознаје да је тај процес увијек служио да се преформулишу ствари у оквиру Устава БиХ.
„Знајући да се Устав не може мијењати без сагласности, Брисел је жмурио када су високи представници доносили неуставне законе, а затварали су очи и када је Уставни суд БиХ преузео улогу високог представника и умјесто да штити уставност почео да намеће неуставна рјешења. Скепса проистиче из те искуствености.
На питање каква су очекивања од регионалне сарадње – „Отворени Балкан“ и „Берлински процес“, Цвијановићева је одговорила да ти процеси нуде велике шансе.
Према њеном мишљењу, „Отворени Балкан“ је далеко садржајнији и са више могућности од „Берлинског процеса“, јер нуди могућност за надоградњу, иако су подударни у многим стварима.
„Враћам се на то да нам је неопходна боља сарадња у регији, јер ниједна земља не може опстати сама, а посебно ако је у свађи са цијелим окружењем. У ‘Отвореном Балкану’ видим све оно што наше колеге у Сарајеву не виде или не желе да виде, док ја опет не видим ништа од оног од чега они тобоже страхују“, оцијенила је Цвијановићева.
