Престижну туристичку награду „Свјетска туристичка личност године”, коју додељује Дирекција Европског независног жирија, добио је директор Олимпијског центра „Јахорина” Дејан Љевнаић.
У образложењу се наводи да је Љевнаић, заједно са сарадницима, препородио Олимпијски центар „Јахорина”, убризгао нову снагу, остваривши невјероватно високе резултате у пословању. За „Дневник” Дејан Љевнаић – менаџер са визијом, истакнута личност у скијашком бизнису не само у региону, чије активности и резултати су препознати у Турској, Саудијској Арабији, па чак и далекој Кини открива како је започела његова љубав према скијању, како је препороидио ОЦ „Јахорина”, које су планови, планиране инвестиције и пројекти за будућност и како планира да се обиљежи 40 година од одржавања Олимпијаде на Јахорини.
– Моја љубав према скијању има дубоке корјене који сежу у моје дјетињство – каже за наш лист Дејан Љевнаић. – Скијао сам од малих ногу у селу код мојих бабе и деде, користећи дрвене скије које смо сами правили. Пењали смо се уз брдо пјешке и спуштали се једном током дана. Те скије нису имале панцерице, али су имале везове на сајлу, што је био прави изазов. Револуција у мом скијашком искуству догодила се када сам први пут посјетио „Платак”. Купио сам своје прве РЦ „Елан” скије и панцерице, што је донијело потпуно нови осјећај. Од тада, љубав према скијању је била нераскидива, посебно према „Платку”. У својим каснијим годинама све више сам откривао радости скијања и схватио да је оно само дио љубави према природи и животу. Цијеним природу и животиње, а скијање је постало саставни дио тог процеса. Моја страст према скијању пробудила је природни инстинкт у мени, а то се наставило обликовати кроз године. Сматрам да скијање може да отвори видике, продуби пространство маште, прошири спектар појмова и лијепих ријечи, подстакне на размишљање и дјецу и одрасле. Када сам постао директор, схватио сам важност сарадње и улагања у људе око себе. Бити успешан директор значи имати поуздане сараднике и вјеровати им. Важно је потицати људе да се усавршавају и уложе у своје знање, јер то је нешто што нико не може одузети. Иако је посао директора захтјеван, схватио сам да је кључ успјеха у сарадњи с квалитетним тимом. Поштујем рад и труд сваког појединца у тиму. Управљање тимом доноси одређене изазове, попут доношења тешких одлука, али се осјећам привилегованим што радим посао који волим и што добијам признања од независних институција, као што је и поменута награда за Свјетску туристичку личност године. Бити директор значи посвећеност раду од јутра до вечери, а такође доноси пуно одрицања. Важно је успоставити јасна правила и систем како би се одржала организација. Дискрецијска права су ограничена, како би се осигурало да постоји ред и систем у пословању. Мој циљ је стварање тима који ће тежити перфекцији и постизати најбоље резултате у сваком тренутку.
Како оцјењујете досадашње успјехе Олимпијског центра „Јахорина”, посебно у контексту инвестиција које су проведене, и можете ли подјелити неке конкретне примјере постигнутих циљева и како се надате да ће допринјети даљњем унапрјеђењу и успјеху ове дестинације?
Визионарски смо фокусирани на стварање стазе која ће бити широка попут аутопута, освјетљена за ноћно скијање, чиме ћемо додатно обогатити скијашки центар. Овај пројекат има двоструки циљ – пружити невјероватно искуство скијања и истовремено зауставити даљњу градњу на планини, чиме ћемо заштитити њен врх. Увјерени смо да ће ова гондола подстаћи веће интеракције између Пала и Јахорине, пружајући додатне бенефите локалном становништву. Очекујемо да ће будући инвеститори препознати предности и љепоту Јахорине, чиме ће се подстаћи повећање туризма и привлачење нових посјетиоца. Осим тога, разматрамо други важан пројекат, изградњу спортске сале која би служила за припрему спортиста. У оквиру ове сале планирамо је стварање велике дјечије играонице, модерног спа центра и простране теретане. Ова спортска сала биће повезана с комлексом зграда које ће у приземљу садржити локале који подржавају живот на планини. Ово је само дио наше шире визије која укључује и стварање тргова с комуналним садржајима попут поште, апотеке, амбуланте и маркета, заједно с модерним стамбеним јединицама и подземним гаражама. Стратешки план укључује и повезивање локације Дворишта с Јахорином путем жичара, додатно унапрјеђујући инфраструктуру и повезивање наше заједнице. Вјерујемо да ће ови пројекти придонјети развоју Јахорине као целогодишње дестинације, стварајући нову димензију туристичке привлачности и подстичући одрживи развој регије.
Јахорина је и зимску сезону 2023/24 традиционално дочекала као најмодернији скијашки центар у Југоисточном дијелу Европе и то са укупно 52 километара идеално припремљених алпских стаза за скијање, са чак 17 инсталација вертикалног транспорта. Укупни капацитет, када је ријеч о броју скијаша које Олимпијски центар „Јахорина” својим инсталацијама превози на врх планине, у само сат времена, износи на оквирно 32.000. Направљене су нове стазе, 4а,3б,6ц и везни пут 5а. Такође, реализацијом пројекта инсталације нове расвјете на везним путевима 6а и 8, центар сада располаже са свеукупно 12 километара стаза за ноћно уживање. За ноћно скијање су спремне стазе Пољице, Новак Ђоковић , Прача и Трново.
На које од својих постигнућа током ваше каријере гледате с посебним поносом и сматрате их кључним за успех?
– Сматрам да је у свијету планинског туризма често несхваћено шта тај појам заиста обухвата. Људи често виде само лијепе ствари, као што су скијање, прелјепе фотографије, сликање за Инстаграм, сунчани дани и слично. Оно што можда нису свесни је да иза тога стоје многи напори и одговорности, укључујући и организацију амбуланте и управљање ситуацијама које могу бити животно угрожавајуће, укључујући и повреде. Већина жичара у сваком моменту има око 500 људи у ваздуху и велика је одговорност да се без иједног инцидента и безбједно превезу гости. Сарадници у тиму су кључни део ове приче и поносан сам на сваког од њих, јер свако даје максимум у свом сегменту. Кроз координацију са своје стране, штитим запослене од различитих екстерних утицаја. Иако су постојале тешке ситуације и тренуци весеља, посебно се поносим кад размишљам о пројектима на којима смо радили. Један од тренутака поноса био је тренутак кад сам шетао на Копанику са сином, и могао сам да му покажем на десетине пројеката који су ту и дан данас, а које сам заједно са својим тимом изградио. Важно је шта оставите иза себе. Оставити озбиљан траг у скијању, попут изградње жичара, авантура парка, стаза и других инфраструктурних пројеката је оно што ме испуњава. Такође, поносан сам на то што смо створили озбиљан тим менаџера и што су људи препознали квалитет наших стаза и целокупне организације ски центра и буквално долазили на планине пратећи нас. И то не само посетиоци, већ и инвеститори, који су користећи наше услуге одлучили се да свој капитал инвестирају у дестинације којима ми управљамо. Преко две милијарде је приватни капитал уложио на Јахорину и ми морамо показати насим радом постовање према капиталу, запосленима који зависе од нас, а највисе Влади Републике Српске која нам је пружила шансу. Мој тим и ја носимо велику заслугу да смо изградили највише жичара на свету. Радим пројекте за ски центре у Турској, Кини, Македонији, Црној Гори, Словенији, Хрватској, Србији, као и на пројекту гондоле у Врњачкој бањи за породицу Ђоковић, што ми је велика част. Недавно сам проглашен за Светску туристичку личност године и пресретан сам јер се предан рад и труд цене. Ово постигнуће једнако припада сваком члану мог тима. Поред тога, рад на хуманитарним акцијама попут „Хиљаду кацига за нашу децу” и „Хиљаду скија за нашу децу” представља део мог успеха који не мерим само кроз пословне резултате, већ и кроз допринос заједници. Циљ ових акција је да се деца подстакну на здрав начин живота и физичку активност, те да развијају самопоуздање и друштвене вештине. Ова иницијатива има за циљ да свако дете, без обзира на економски положај породице, има прилику да ужива у скијању и љубави према природи. Подела преко 600 скија и кацига је само почетак, а верујем да ће ове акције имати дугорочан позитиван утицај на децу и заједницу. Жвимо у друштву где смо потпуно запоставили децу, нестале су едукативне емисије, посебно о скијању, сваки пројекат мора бити комерцијалан и да има спонзора. А ја желим овим акцијама да постижем резултат за 30 година, да стварамо здраву будућност.
Како скијање може допринјети изградњи мира и рјешавању старих питања и које активности сматрате најефикаснијим средствима за постизање овог циља? Како планирате да обиљежите 40 година од одржавања Олимпијаде на Јахорини?
– Једна од главних идеја која води ка „помирењу” је она о заједничкој организацији Зимских олимпијских игара. Верујем да спорт, посебно скијање, носи са собом кључна животна начела која ће нам помоћи да изградимо заједно лепшу будућност. Фер плеј, тимски дух и солидарност нека буду темељи наше иницијативе. У духу Опен Балкан визије, покренуо сам иницијативу да бивше Републике Југославије, Бугарска и Румунија удруже снаге и да заједно створимо незаборавне Зимске олимпијске игре. Ова иницијатива доноси са собом спортски спектакл и знатне инвестиције у скијашку инфраструктуру, развој туризма и спорта. Желим да реализујемо што више пројеката који ће нас спајати и који ће након завршетка Олимпијских игара оставити модерну и снажну инфраструктуру. Очекујемо да ће ова сарадња унапредити имиџ наших регија на глобалном нивоу, привући нове посетиоце и отворити врата економском расту и новим радним местима. Да вратимо људе природи и да народ добро живи. Превише је тешких тема, а ова је прелепа и шири само позитивну енергију. Сада када један ски пасс вреди од Северне Македоније до Словеније, ово представља изузетну прилику за све заљубљенике у зимске спортове. Ова сарадња је корак према јачању повезаности између скијалишта у нашем региону. Желим истаћи да не видимо друге скијашке центре као конкуренцију, већ као партнере у заједничком циљу пружања незаборавних искустава свим љубитељима скијања. Уједно, желим послати снажну поруку јавности да се трудимо изградити мостове уместо зидова између нас. Имам визију да се сви ски центри удружимо у један ски пасс. Можда ћемо једног дана доћи до тренутка када ће се земље бивше Југославије поновно ујединити у економском смислу, а заједнички напори у подручју скијања само су корак према том циљу. Јер да ме неко не схвати погрешно, нисам Југоносталгичан, али у економском смислу мислим да немамо бољу алтернативу од удруживања – истиче Дејан Љевнаић.
Милена Черемиџић
