Претеча данашњег Сарајева било је насељено мјесто и касније жупа Врхбосна, а најзначајнија мјеста у оквиру те жупе била су утврђени град Ходидјед, Градац изнад Которца, Булози и Торник, рекао је Срни историчар из Источног Сарајева Александар Костовић.
– У дјелу `Постанак Сарајева` Миховила Мандића овај хрватски научник лоцира Врхбосну на територији данашњих општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа. Овај чланак из 1927. године објављен у часопису `Народна старина` даје занимљиве описе насеља као што су Топлик, Тилава, Лукавица, Которац из тог периода – наводи Костовић.
Према његовим ријечима, констатовано је да је још у праисторијско доба постојало насеље у Бутмиру код Илиџе, па утврђење на Градцу код Которца, на брду Наклу код Војковића и на Рогошу код Блажуја.
Дода ли се томе, истиче он, безимена Градина, 250 метара изнад Врутака код Врела Босне, на којој су 1923. пронађени објекти из бронзаног доба, па Златиште и Дебело брдо код Сарајева, добија се низ најстаријих насеља и утврђење у облику вијенца са средиштем у Бутмиру, којима је било заштићено и опасано сарајевско поље у прадавна бурна времена.
Костовић наводи да се зна само толико да је Врхбосна у 14. и 15. вијеку била знаменита варош по своме опсегу, утврђењу и броју становника, те да су ту били настањени и дубровачки трговци.
Он наглашава да је документарно поткријепљено да је на овом подручју покопан велики кнез Павле Радиновић као жртва завјере коју су сковали тадашњи краљ Остоја и Сандаљ Хранић.
– Испод познатог нам Градца има повеће средњовјековно такозвано Црнач гробље, са око 30 стећака. Један такав надгробни споменик има натпис који говори о животу покојника који лежи на својој земљи. Сам натпис не каже много, али ово нас гробље увјерава да је ту било веће насеље у средњем вијеку. Судећи по налазима римских цигли на њивама код сусједног српско-православног гробља на хуму Црквини, биће да је то насеље и старије – појашњава Костовић.
Према његовим ријечима, још је веће средњовјековно гробље на Павловцу код Топлика, гдје је било више од 100 стећака, али су разнесени, па се виде само још јаме што су остале удубљене од тешког надгробног камења.
Стећак кнеза Павла – свједок времена
Костовић наводи да је ту остао огроман стећак, необично лијепо и правилно вјештачки истесан у облику великог саркофага импозантних димензија, који се знатно истиче међу осталим стећцима на Павловцу и спада међу највеће надгробно камење у БиХ. У народу се, каже, сачувала традиција, према којој је то гроб кнеза Павла, па је по њему прозван и брежуљак Павловац.
– Подножје му је на једној страни упало у земљу, а на другој страни су га већ давно поткопали копачи блага. У таквом стању нашао га је још Иван Зох, први директор сарајевске гимназије, путујући 1881. године овим крајем са својим ђацима у научне сврхе. Послије тога, становници околних села Лукавице, Топлика и Кобиљдола не дирају у тај стећак – наводи Костовић.
Он истиче да у сарајевској околини нема ниједног толиког и тако израђеног надгробног камена, али су га градски посјетиоци својим потписима у новије доба на једној страни ишарали и унаказили.
– Он је остао без натписа и хералдичких знакова, јер је приликом прве провале Турака 1416. године настао толики метеж у земљи да се народ што разбјежао, те сву бригу и пажњу посвећивао одбрани важног утврђеног града Врхбосне и нико није имао времена да тај споменик, као све остале веће и љепше стећке, украси и уклеше натпис – каже Костовић.
Он додаје да се испод Градца код Которца, а исто тако између Которца и Лукавице одржао комадић средњовјековног пута. Види му се наставак код Топлика и Тилаве, па даље код Петровића и Тврдимића под Требевићем.
Према његовим ријечима, на том путу има још и сада на два до три мјеста по неколико старинских храстова који су очигледно засађени у облику дрвореда, да штите путнике од сунчане жеге.
Под Врањешом остаци турбета и нишани
– Под брдом Врањеш, покрај друма у Лукавици, има старо муслиманско гробље са десетак нишана. Ту је некада било турбе, па је на специјалној карти то мјесто обиљежено са `Хан турбе`. Овдје су по народној традицији покопани борци за прве турске навале на Врхбосну. Нишани су без натписа, па није могуће контролисати истинитост те традиције – прича Костовић, позивајући се на истраживање Миховила Мандића.
Костовић додаје да је у Топлику необично лијепо озидано четвороугаоно врело од тесаног камена као остатак од некадашњег бунара.
У близини је велико турбе са два нишана, од којих је један већ изваљен, зидано од истог тесаног камења као оно врело и мостић на Тилави.
– У томе лијепом маузолеју почива, према традицији, брат великог кнеза Павла, који је током прве турске инвазије прешао на ислам. Поврх тог турбета има неколико зиданих средњовјековних гробница, а у шљивику изнад тих гробница виде се јаме гдје се могу разабрати темељи старинске зграде коју народ зове Зидине – наводи Костовић.
Он закључује да наведене старине јасно говоре да се овдје између Горњег Которца и Топлика простирала средњовјековна варош Врхбосна, која је, можда, допирала све до Лукавице.
Ту варош, истиче Костовић, ваља тражити у источном троуглу коме је врх у некадашњем утврђењу Градац, а основица правац Лукавица-Топлик. Основица је дугачка 1,8 километара, а краци /Градац-Лукавица и Градац-Топлик/ по два и по километра.
