Упркос снажном ангажману међународне заједнице, није дошло до измјена Изборног закона, којима би било ријешено питање легитимног представљања хрватског народа у БиХ, због чега поједини хрватски политичари упозоравају на проблеме, који би могли услиједити након избора у октобру.
Наиме, постоје најаве да би могло доћи до много озбиљније политичке блокаде у БиХ, а занимљива је и опсервација Александра Вучића, предсједника Србије, који је након разговора у Берлину с највишим њемачким званичницима за шест мјесеци предвидио проблеме у БиХ, за које, како је назначио, неће бити криви Срби.
Зоран Милановић, предсједник Хрватске, изјавио је да ће Хрватски народни сабор кренути у реализацију трећег ентитета, а сличне изјаве давали су још неки високи хрватски политичари, укључујући и Драгана Човића, предсједника ХДЗ БиХ.
Што се тиче РС, иако постоје разлике између власти и опозиције, како поступити када је у питању положај хрватског народа, сви се слажу да је то питање које морају ријешити легитимни хрватски и бошњачки представници.
Међутим, Ана Тришић Бабић, савјетница Милорада Додика, српског члана Предсједништва БиХ, сматра да би било опасно ако би РС тај процес само посматрала са стране.
„Несумњиво је да је бирањем хрватског члана Предсједништва од стране Бошњака створен преседан, који може довести у питање избор српских представника у заједничким органима, што би значајно измијенило односе који су утврђени у Дејтону. РС је такође заинтересована да се ријеши проблем представљања Срба у Дому народа ФБиХ, којих сада тамо нема“, рекла је Тришић Бабић за „Независне новине“.
Занимљива је изјава Бакира Изетбеговића, предсједника СДА, коју је дао за ФТВ, а у којој је рекао да СДА ни на који начин не сноси одговорност за положај у којем се данас налазе Хрвати у БиХ.
„СДА није крива за ову ситуацију. Љевичарске, грађанске странке су кандидовале и Бошњака и Хрвата и Kомшић је побиједио. Сраз је између етноцентричног блока хрватских странака у Хрватском народном сабору и грађанских односно љевичарских. Између њих треба да се нађе рјешење“, рекао је он.
Срећко Латал, аналитичар из Сарајева, за „Независне новине“ каже да ситуацију види мало другачије, односно да је одговорност и на једној и на другој страни.
„Неко компромисно рјешење, односно једно од компромисних рјешења је било ово што је било преговарано у Неуму и послије тога, а било је евидентно да ни СДА ни ХДЗ, нису били спремни за стварне компромисе и да су умјесто тога инсистирали на максималистичким захтјевима“, сматра Латал.
Што се тиче улоге међународне заједнице, Латал је мишљења да ни САД ни ЕУ одавно нису на позицијама наметања рјешења.
„Они су преузели улогу медијатора, а сваком посреднику је простор сужен ако нема искреног помака код оних међу којима се посредује“, нагласио је он.
Изетбеговић је помало загонетно најавио долазак високог европског званичника, који ће наредних дана поново покушати пронаћи рјешење за изборни закон, али је негирао да је мислио на Урсулу фон дер Лајен, предсједницу Европске комисије, чији је долазак у Мостар најавио Гордан Грлић Радман, министар спољних послова Хрватске. Изетбеговић је рекао да не вјерује у успјех ни те рунде преговора, окрививши ХДЗ и Милановића, да не желе развити искрен однос поштовања према Бошњацима.
С обзиром на украјинску кризу, али и нову њемачку дипломатску офанзиву у региону, може се очекивати да ће међународна заједница макар покушати спријечити нову кризу.
