“Без српског језика нема ни српског народа“, поручила је професор српског језика и књижевности Драгана Мандрапа.
Томе су, истакла је, српски народ учили Стефан Немања и Свети Сава, као и Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Kараџић.
„Kада су Срби страдали као народ, страдао је и језик, који је одузиман, преименован и прекрајан“, рекла је Срни Мандрапа, професор у Средњој школи „28. јуни“ у Источном Новом Сарајеву.
Она је навела да је Међународни дан матерњег језика, који се обиљежава у понедјељак, 21. фебруара, прилика да се говори о важности очувања и његовања српског језика, који је рођењем уткан у српско биће.
„Наш матерњи језик је српски. То је најважнији идентитет српског народа. То је онај језик чију смо дивну мелодију чули још у колијевци док су нам мајке шапутале слатке ријечи или читале стихове наших најљепших пјесама“, истакла је Мандрапа.
Она је, међутим, указала на то да српски језик као средство формирања и очувања идентитета српског народа постаје скрајнут, нарочито код младих, који се идентификују са неким другим културним вриједностима које им се намећу.
Мандрапа сматра да се у данашње вријеме тешко одупријети свим притисцима које намеће глобализација, па ни језик није изван тог процеса, али је зато потребан системски рад да би се у томе успјело.
„Само системски рад на јачању свијести о значају употребе ћирилице, што сигурно није лак процес, може ово писмо вратити на мјесто које му историјски и културолошки припада“, указала је Мандрапа.
Она је истакла да је ћирилица најсавршеније писмо на свијету и дио српског идентитета, али да је латиница доминантна у јавној употреби, а српска лексика уступа пред готово неконтролисаним продором лексике из енглеског језика.
Мандрапа је навела да се код чувања и његовања језика у савременом друштву и општој глобализацији мора знати да упоредо са говором мора да се његује и језик као систем знакова који је уоквирен језичком и правописном нормом, те правилима према којима треба говорити и писати.
„Најбољи начин јачања свијести о значају и очувању свега тога је управо рад на стандардизацији и примјени тог стандарда у свим сферама употребе језика и говора“, закључила је Мандрапа.
