Иако њено ствралаштво није промовисано колико заслужује, осамдесетшестогодишња пјесникиња Милка Тошић са Хан Пијеска очекује да из штампе изађе њена 11. књига под насловом „У мом земану“ и тихује пишући и сликајући.
До сада је објавила девет мањих збирки пјесама са понеком причом за дјецу: „Трепераве везојавке“, „Кажем ти као свом рођеном“, „Из свакодневнице“, „Хајде да се волимо“, „Љубав стварај љубављу“, „Има за свакога за старога и за младога“, „Драга књига“, „Сваком своје, зарадио је“ и једну књигу прозе „Неиспричане приче“.
„Почела сам да пишем 2004. у својој 69. години, уз подршку недавно преминуле кћерке, која ми је обезбјеђивала средства за штампање свих 10 књига“, каже Тошићева за Срну.
Није до сада било награда и признања за овај вид њеног умјетничког израза јер, наводи она, „није ни имала среће да направи промоције за своје књиге и наиђе на подршку“, која би јој омогућила да одлази не пјесничке вечери и продаје своје књиге.
На приједлог пријатеља одлазила је у основну школу, читала стихове дјеци и поклањала им своје књиге, као и Народној библиотеци на Хан Пијеску.
„Не жалим што сам поклањала своје књиге, јер ће бар неко запамтити моје риме. Не треба да онако нијемо стоје код мене“, прича Тошићева.
Милка наводи да пише кратке и веселе пјесмице и приче за дјецу и не жели да подсјећа на тужне теме, иако је велике животне невоље нису заобилазиле, те напомиње да је сваком малишану у својој улици посветила по пјесмицу.
Посебно су је дотакле ријечи хвале за њен рад од пјесникиње Даре Радојевић из Горњег Милановца.
Тошићева се у својој 11. књизи, која треба ускоро да изађе из штампе, дотакла и злодјела из Другог свјетског рата, иако не воли ни сјећањем да се враћа у вријеме када су она и сестра рано остале без родитеља и одрастале уз тетку Јелу.
„Много тога се десило на овој раскрсници битних путева између двије регије и одлучила сам да писањем отргнем од заборава то зло о коме се мало говорило у миру, али сам записала оно што сам чула од старијих о животу људи из стара земана“, истиче пјесникиња, по чему је и дала наслов „У мом земану“.
За штампање нове књиге добила је подршку од општине и то јој много значи, каже Милка, која је у Хан Пијеску позната и по другим начинима умјетничког израза.
Иако у својој школи, од првог основне до завршног разреда средње није имала наставни предмет ликовно образовање, Тошићева је од ране младости осјећала потребу да црта.
„Моје слике су аматерски рад темпером, уљаним бојама и акварелом, али није било купаца, осим на самосталним и групним изложбама Српског просвјетног и културног друштва `Просвјета` и Народне библиотеке у нашем мјесту“, наводи Тошићева.
За разлику од колега, радовала се, каже она, одласку у пензију да би могла да се посвети ономе што воли да ради – пише, црта, везе и хекла.
Комплет народне ношње њеног краја и једна слика које је Милка урадила поклоњени су српској принцези Јелисавети Карађорђевић када је посјетила општину и Народну библиотеку на Хан Пијеску, чиме се ова свестрана пјесникиња посебно поноси.
Урадила је, прича Тошићева, прије петнаестак година 16 комплета народне ношње /везених сукњи и блуза/ за млађе узрасте и поклонила их Дому за незбринуту дјецу „Рада Врањешевић“ у Бањалуци.
Народна библиотека „Бранко Чучак“, поводом 21. марта – Свјетског дана поезије, на Хан Пијеску организовала је „Вече са Милком Тошић“, на којој су посјетиоци слушали њене стихове и могли да виде њене слике, те везене и хеклане ручне радове.
Предсједник Књижевног клуба „Луча“ Аћим Тодоровић уручио јој је признање за допринос раду ове регионалне стваралачке заједнице.
