Сензори за мјерење нивоа шећера у крви, чију набавку у РС још не покрива ФЗО РС, изузетно су значајни јер могу спасити живот особама обољелим од дијабетеса, посебно дјеци, која не могу препознати симптоме хипогликемије, пада шећера који може довести до слабљења виталних органа, а у најгорем случају може изазвати и тренутну смрт.
Особе обољеле од дијабетеса, као и родитељи дјеце која имају ову болест, сензоре који безболно и континуирано прате ниво шећера у крви плаћају из свог џепа и наручују их из земаља ЕУ, а један сензор, који траје од седам до 14 дана, кошта од 60 до 100 евра.
Како је за „Независне новине“ навела Јелена Шкрбић Радић, предсједница Удружења особа обољелих од дијабетеса „ДиабетНº1“, ови сензори су неопходни јер поправљају квалитет живота обољелих од дијабетеса.
„Безболни су и континуирано мјере ниво шећера у крви, док тракице које се користе у Српској то не раде континуирано, већ морамо стално да боцкамо да бисмо знали колики је шећер обољеле особе“, рекла је Шкрбић Радићева.
Додала је да тракице чију набавку покрива Фонд здравственог осигурања РС (ФЗО РС) не показују тренд кретања шећера те се не могу избјећи тешка стања која шећер у крви са собом носи, то јест хипогликемију и хипергликемију.
„Хипогликемија је низак ниво шећера, док је хипергликемија висок ниво шећера. Они доводе до трајних посљедица као што су кардиоваскуларни проблеми те остављају трајне посљедице по виталне органе, а могу да проузрокују и моменталну смрт“, казала је Шкрбић Радићева, додајући да љекари истичу да дјеца до седме године не могу никако да препознају знакове хипогликемије, али и одрасле особе тешко препознају прве симптоме.
„Најгоре је ноћу јер шећер често опада баш тада. Најбитнија ствар у вези са сензорима је што имају аларме те кад обољела особа спава и не може се пробудити несвјесна да јој је шећер опао – аларм буди или ту особу или родитеље, односно партнере те особе, те јој се може дати прва помоћ“, појаснила је Шкрбић Радићева.
Истакла је да ове сензоре често наручују из Француске, гдје су најјефтиније, јер се ова земља одрекла пореза на медицинска средства.
„У Њемачкој и Аустрији ови сензори коштају 60 евра, то јест око 120 КМ, а таква је цијена и у Хрватској, а она нам је најближа“, навела је Шкрбић Радићева. Да је набавка ових сензора путем ФЗО РС од изузетне важности „Независним новинама“ је потврдио и Дејан Травар, члан Удружења „ДиабетНº1“, који каже да уз помоћ сензора у сваком моменту знате колики је ниво шећера.
„На овај начин не дозвољавате да вам дијете оде у хипогликемију, коју оно не може да препозна јер дијете прима инсулин, вјештачки шећер који је склон томе да опада“, казао је Травар.
Додао је да, такође, сваки високи шећер може да води у коматозно стање те да трајно уништи периферне капиларе, живце, очи и бубреге.
„Уколико немате сталну контролу над шећером, што и не можете да имате без тих сензора, обољели за неколико година могу да постану особе с инвалидитетом“, рекао је Травар, додајући да је дијабетес, посебно тип 1, тихи убица. Истакао је да је похвално што ФЗО РС набавља најновије инсулине, који су бесплатни за све обољеле, али да је проблем што све друге земље у окружењу набављају годишње залихе сензора, па чак и Брчко дистрикт рефундира трошкове набавке сензора за своје грађане.
„Дјеци су ови сензори потребнији јер не могу да препознају хипогликемију, а сензор се може надоградити те можете да скинете апликацију која ће вас обавјештавати о нивоу шећера“, закључио је Травар за „Независне новине“.
У ФЗО РС су за „Независне новине“ истакли да тренутно раде анализе и процјене ефеката евентуалног увођења новог права, попут сензора, који изискују додатна финансијска средства. „На ову тему недавно је одржан састанак са представницима удружења која имају везе с овом болешћу, свјесни колико је важно да будемо заједнички партнери по питању потреба осигураних лица“, казали су у Фонду, додајући да је годишњи трошак Фонда само за лијекове и потрошни материјал износи око 31 милион КМ.
