Влада Републике Српске на чијем сам челу био остварила је запажене резултате у изазовним политичким и економским условима, те посебно сложеним међународним околностима, изјавио је манадатар за састав нове Владе Републике Српске радован Вишковић на посебној сједници Народне скупштине Српске.
– План рада који сам изложио у децембру 2018. године, у значајној мјери је морао бити модификован, прво због пандемије вируса корона, која нам је потрошила скоро двије године, 2020-ту и 2021. годину, те сукоби у Украјину, који су донијели нову кризу, којом смо се бавили цијелу 2022. годину. Међутим, и поред тога, могу да кажем да сви економски и фискални показатељи Српске указују да смо успјели у првом реду да очувамо здравље наших грађана, што нам је било најважније, а онда и да очувамо радна мјеста и привредне субјекте, те да додатно повећамо запосленост – рекао је Вишковић.
Он је истакао да су започели бројне структурне реформе и велике инфраструктурне пројекте, које ће завршити у наредном мандатном периоду.
– Наш заједнички циљ и задатак и даље јесте јака, стабилна, просперитетна Српска, са пуним, дејтонским институционалним капацитетима, са којима ће бити у стању адекватно одговорити на све захтјеве њених грађана. Сигурно је да ћемо се и у наредном периоду, посебно због веома изазовног међународног окружења, сусретати и даље са бројним потешкоћама и изазовима, али позитивни трендови које биљежи Српска дају нам за право да чврсто вјерујемо да ће вријеме које је испред нас бити обиљежено даљим позитивним кретањима и економским напретком – рекао је Вишковић.
Вишковић је поручио да је, као што је већ рекао, пандемија вируса корона, у првом реду, а касније и економска криза узрокована сукобом у Украјини, утицала „да смо у неком периоду морали да одступимо од нашим планираних политика и да у потпуности промјенимо приоритете у раду Владе Српске“.
– Сумирајући данас све урађено, могу истаћи да смо, поред бриге за здравље наших грађана, највећу пажњу посветили привреди, повећању њене конкурентности и продуктивности, те очувању запослености и повећању плата радника, радећи заједно са нашим социјалним партнерима, са пословном заједницом и синдикатом – истакао је Вишковић.
„Укупни ефекти пореског растерећења рада износе око 415 милиона КМ годишње“
Он је нагласио да су у оквиру пореске реформе растерећења рада од 2018. године до данас извршили вишеструко растерећења рада.
– Дошло је до повећања основног личног одбитка са 200 КМ на 1.000 КМ, смањења збирне стопе доприноса са 33 одсто на 31 одсто, смањења стопе пореза на доходак од личних примања са 10 одсто на 8 одсто, те повећање личног одбитка за издржаване чланове породице у 100 одстотном износу – прецизирао је Вишковић.
Према његовим ријечима, укупни ефекти пореског растерећења рада износе око 415 милиона КМ годишње.
– То практично значи да се Влада Српске годишње одриче тог износа у корист радника. Уједно, у посматраном периоду, порески клин, који одражава пореско оптерећење, односно учешће пореза и доприноса у бруто плати, смањио се са 38,5 одсто на 34,1 одсто, посматрано за нето плату од 1.000 КМ. Поређења ради, порески клин у Србији износи 38,1 одсто, Хрватској 39,2 одсто, а у ФБиХ 42,6 одсто посматрано за просјечну плату – објаснио је Вишковић.
Вишковић је навео да је код пореза на добит извршено проширење олакшице по основу улагања у производњу, чиме се Буџет годишње одриче око 5,4 милиона КМ у корист пословних субјеката.
– У претходне три године на овај начин је растерећена привреда за око 16 милиона КМ. У области непореских прихода укинуто је неколико веома значајних давања, тако да је укупан ефекат смањења непореских давања 30,5 милиона КМ на годишњем нивоу, тако да су и та средства остала привреди и грађанима – рекао је Вишковић.
„Повећан број запослених“
Вишковић је нагласио да је просјечна плата након опорезивања са 857 КМ 2018. године, повећана на 1.198 КМ у октобру 2022. године, односно за 39,8 одсто.
– Број запослених је за 266.309 лица 2018. године повећан на 284.260 лица у 2022. години, односно за 6,7 одсто, док је број осигураника са 304.024 лица 2018. године повећан на 326.047 лица или за 7,2 одсто. Број незапослених лица је са 105.793 лица 2018. године смањен на 66.504 лица у септембру 2022. године или за 37,1 одсто. Све наведено доказује да смо у потпуности, без обзира на пандемију вируса корона и економске посљедице сукоба у Украјини, одговорили на наш први циљ, односно повећање конкурентности и продуктивности привреде Српске са циљем повећања плата – поручио је Вишковић.
„Успјели смо да очувамо здравље грађана“
Говорећи о здравственом систему који је у претходном периоду акумулирао неизмирене обавезе, Вишковић је истакао да су у мандатном периоду који је иза нас, и поред свих изазова са којима су се сусрели због вируса корона, успјели да очувају здравље грађана, што им је био основни задатак.
– Успјели смо да поред тога, зауставимо даље акумулирање неизмирених обавеза. Поред наведеног, успјели смо додатно да ојачамо фискалну одговорност у здравству, уводећи дио здравствених установа, првенствено домова здравља, у трезорски систем. Такође, усвајањем законске регулативе, односно Закона о здравственој заштити и Закона о здравственом осигурању, додатно смо унаприједили права грађана и пацијената приликом остваривања права на здравствену заштиту. На основу свега урађеног, могу рећи да смо у мандату који је иза нас здравствени сектор учинили фискално одрживим, али у наредном периоду пред нама је још доста посла, о чему ћу много детаљније, нешто касније – рекао је Вишковић.
„Успостављен је систем за координацију надзора јавних предузећа у Српској“
Вишковић је казао да су неефикасност јавног сектора дефинисали првенствено кроз неефикасност јавних предузећа, а унапређење јавне управе Српске, везивали су за њену дигитализацију.
– Сада, након четири године мандата, могу да кажем да смо направили искорак по питању стварања услова за реформу јавних предузећа. Влада Српске усвојила је веома детаљан и свеобухватан акциони план за реформу јавних предузећа у Републици Српској, иза кога је двогодишњи рад домаћих експерата и међународних експерата из међународних финансијских институција, тако да ће пред новом Владом Српске бити задатак да поштујући динамику дату акционим планом, реализују све предвиђене активности – изјавио је Вишковић.
Са друге стране, навео је Вишковић, успостављен је систем за координацију надзора јавних предузећа у Републици Српској, којима је додијељен статус предузећа од посебног интереса за Српску, као и онима у којима Влада Српске врши функцију скупштине акционара.
– Циљ успостављања система за координацију јесте јачање надзора и доприноса економском развоју Српске. Систем за координацију подразумијева оснивање организационе јединице за координацију надзора јавних предузећа у Генералном секретаријату Владе, што ће бити један од првих задатака нове Владе Српске. Према томе, могу да кажем да смо направили искораке по питању реформе јавних предузећа, да смо дефинисали јасан правац реформи у наредне двије године и да ћемо бити максимално посвећени да планирани посао завршимо у дефинисаним роковима – оцијенио је Вишковић.
„Побољшање демографске позиције Српске захтијева дугорочне политике“
Пандемија вируса корона, која је Влади одузела готово двије године мандата, те економски изазови сукоба у Украјини, којима су се бавили цијелу 2022. годину утицали су да су се неке приоритети морали одложити за неки наредни период.
– Управо један од тих приоритета је Унапређење јавне управе и њена дигитализација. Прилагођавање образовања и тржишта рада потребама привреде је континуиран процес. Претходни мандатни период смо активно са пословном заједницом радили на овом веома изазовном и дуготрајном задатку и сигуран сам да су показатељи са тржишта рада доказ да смо на добром путу, посебно што је наш основни економски задатак у вријеме пандемије вируса корона био очување запослености. Међутим, и даље, готово сви привредници, без обзира на привредну грану из које долазе, истичу проблем недостатка квалитетне радне снаге, тако да ће овај приоритет и даље бити у врху приоритета нове Владе Српске – поручио је Вишковић.
Вишковић је поновио свој став из експозеа у децембру 2018. године да побољшање демографске позиције Српске захтијева дугорочне политике, а не политике само на мандатни период једне Владе.
– Могу рећи да смо у претходном мандатном периоду посебну пажњу посветили младим људима и мјерама подршке родитељству. Међутим, неповољни демографски трендови захтијевају да у свим политикама демографска компонента мора бити ускучена, јер демографска обнова мора бити приоритет свих приоритета у Српској – поручио је Вишковић.
Према његовим ријечима, истраживање, развој, иновације и дигитална економија су други од седам приоритета којем у претходном мандатном периоду нису успјели да посвете довољну пажњу, а један је од најважнијих за повећање продуктивности укупне економије Српске.
– С тим у вези, ово ће бити једна од важнијих економских приоритета нове Владе Српске. И на крају, када говорим о седмом приоритету из претходног мандатног периода, а то су Европске интеграције, регионална и међународна сарадња, сматрам да смо у мандатном периоду 2018-2022. година заједничким радом представника Српске на свим нивоима власти, успјели да Републику Српску додатно позиционирамо, у веома изазовном регионалном и међународном окружењу, на што сви заједно морамо да будемо посебно поносни – рекао је Вишковић.
„Реални пад БДП-а Српске за 2020. годину најмањи у региону, послије Србије“
Вишковић је истакао да су опредјељење Владе Српске за европске интеграције и испуњавање обавеза из мишљења Европске комисије, у складу са уставним надлежностима, те усвојеним механизмом координације, активности на којима ће и даље наставити предано да радимо.
– Све наведено можемо и додатно да потврдимо анализом макроекономских и фискалних показатеља, посебно поредећи 2018. и 2022. годину. Стопе реалног раста бруто домаћег производа су од 2019. до 2021. године износиле 2,5 одсто, -2,5 одсто и 6,9 одсто, респективно, а процјене за 2022. годину су 4,4 одсто. Треба подсјетити да је реални пад бруто домаћег производа Републике Српске за 2020. годину од 2,5 одсто, у периоду пандемије вируса корона, најмањи пад у свим земљама региона, послије Републике Србије – прецизирао је Вишковић.
Вишковић је прецизирао да се покривеност увоза извозом у мандату претходне Владе кретала између 75,5 одсто и 79,4 одсто.
– То је највећа покривеност увоза извозом од када се тај показатељ прати у Републици Српској. Тржиште рада и незапосленост су, као што сам већ рекао, били одредница свих политика претходне Владе Српске, што смо претходно потврдили и кроз анализу макроекономских показатеља, када је број запослених по први пут у Српској премашио 284.000, а број осигураника по први пут премашио је 326.000 – рекао је Вишковић.
Он је истакао да је од фискалних показатеља, учешће јавног дуга у бруто домаћем производу са 37,8 одсто 2018. године, смањено на 36,3 одсто на дан 30.06.2022. године док је учешће укупног дуга у бруто домаћем производу са 48,4 одсто 2018. године смањено на 43,7 одсто на дан 30.06.2022. године.
– На крају, желим истаћи да су инфлација и енергетска криза тренутно највећи економски свјетски проблеми, који су проузроковани сукобом у Украјини и да је и Српска присиљена да се са њима бори, без обзира што ни на који начин није утицала на њихову појаву – поручио је Вишковић.
„Српска је у потпуности енергетски стабилна“
Он је нагласио да је Република Српска у потпуности енергетски стабилна и да ће тако остати и у наредном периоду.
– Цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Републици Српској, мјерене индексом потрошачких цијена, у октобру 2022. године у односу на претходни мјесец, у просјеку су више за 1,8 одсто, док су у односу на октобар претходне године више за 15,5 одсто. Према процјенама Министарства финансија Српске, 2022. године очекује се просјечна инфлација од 13,3 одсто, а 2023. године 6,0 одсто, тако да ће краткорочни циљ Владе Српске бити борба са инфлацијом и очување достигнутог нивоа куповне моћи свих наших грађана – нагласио је Вишковић.
Он је додао да ће с тим у вези лично, у првом реду, инсистирати на појачаном и видљивом раду контролних органа на свим нивоима власти, како би се обуздао раст цијена у оним дјелатностима гдје за то не постоје оправдани разлози.
– Са друге стране, наставићемо да пружамо циљану подршку нашим грађанима, и то оним категоријама којима је то најпотребније, у циљу очувања достигнутог нивоа куповне моћи – рекао је Вишковић.
Вишковић је истакао да су буџет за пољопривреду за 2023. годину планирали у износу од 180 мил. КМ, како би у сложеним условима снабдијевања, имали што више домаће производње.
– Засигурно, мораћемо одговорније да се понашамо и према енергији, како се не би довели у ситуацију да због неодговорне и непотребне потрошње, изгубимо значајна средства која можемо добити продајом вишкова енергије по знатно већим цијенама на берзама и то користити за друге потребе – казао је Вишковић.
И поред резултата на које се претходно једним дијелом осврнуо и на које је, наводи, поносан јер су остварени у периоду пандемије вируса корона и економских изазова због сукоба у Украјини, Вишковић је истакао да је пред Владом Српске засигурно и даље веома нестабилан и изазован период.
– У то периоду у првом реду морамо дати одговоре у обуздавању инфлације, затим ријешити структурне изазове који носе највећи фискални ризик, гдје првенствено мислим на реформу јавних предузећа и реформу здравственог сектора, а затим приступити кључним структурним реформама које ће дати подстицај за демографску обнову Републике Српске, мислећи у првом реду на реформу образовања – казао је Вишковић.
„Циљ је да додатно окупимо и оснажимо нашу Републику Српску“
Он је нагласио да је сигуран да ће сви заједно бити окупљени око ових политика, а све са једним истим циљем, да се додатно окупимо и оснажимо нашу Републику Српску.
– Поновићу и оно што сам рекао и у децембру 2018. године, али сада још гласније, јер је засигирно дало резултате. А то је да ћемо на свим политикама које нова Влада Српске буде проводила, заједнички радити са пословном заједницом и синдикатом, борцима и пензионерима, а посебно младим људима, те свим другим категоријама нашег друштва, на које се предложене политике буду односиле, како би обезбједили широк консензус свих заинтересованих – рекао је Вишковић.
У свим активностима нове Владе Вишковић очекује пуну подршку и од свих народних посланика, академске заједнице, медија, те сваког грађанина Републике Српске, који могу аргументовано указати на све оне појаве које нису у складу са нашим заједничким договорима и политикама.
– Анализирајући веома детаљно економску и фискалну позицију Републике Српске, све политике и мјере које смо реализовали у претходном мандатном периоду, а посебно свјесни и свих оних политика чију смо реализацију морали да помјеримо за неки будући период, притиснути пандемијом вируса корона и економским изазовима сукоба у Украјини, те препреке и изазове које је потребно отклонити у наредном периоду, дефинисали смо пет реформских стубова за наредни период. С обзиром на бројне изазове који су пред нама, сигуран сам да је програм који ћу презентовати веома оптимистичан, са аспекта броја области и политика којима ћемо се бавити, а посебно са аспекта динамике реализације свих наведених политика. Међутим, сматрам да уз додатни напор и активно учешће свих актера, можемо реализовати све предвиђене активности, како би додатно унаприједили фискалну и економску позицију Српске – казао је Вишковић.
„Кључне реформске области“
Према његовим ријечима, кључне реформске области које ће бити у фокусу нове Владе Српске могу се дефинисати кроз пет реформских стубова.
– То су економски раст, дигитализација, реформа јавних предузећа, здравствена и социјална политика, те демографска обнова Српске – прецизирао је Вишковић.
Прије представљања политике нове Владе Српске Вишковић је нагласио да ће на првој, конститутивној сједници нове Владе Српске, именовати три радне групе, јер сматра да су ове активности предуслов дугорочном економском и демографском развоју Српске.
– Прва група имаће задатак да до прве половине 2023. године изради Социјалну карту Српске, која ће нам омогућити праведнију расподјелу и боље циљање свих врста социјалних давања у Српској, те повећање давања за најугроженије категорије друштва.
Мандат друге групе ће бити да до прве половине 2023. године иновира Стратегију демографске обнове Републике Српске, којом ће бити дефинисана демографска и миграциона политика, те сви ресурси Републике Српске стављени у функцију осигурања образоване и квалитетне радне снаге.
И трећа група ће имати мандат да до половине 2024. године изради Стратегију одрживог развоја Републике Српске за период 2025-2030. година, којом ћемо дефинисати нове правце развоја Републике Српске, везујући је за циљеве одрживог развоја до 2030. године, а која ће бити усвојена до краја 2024. године – изјавио је Вишковић.
Вишковић је на посебној сједници НСРС представио политике нове Владе Републике Српске, по сваком од претходно дефинисаних пет реформских стубова.
1. ЕКОНОМСКИ РАСТ
Први реформски стуб, економски раст биће реализован кроз сљедеће реформе:
1. Завршетак пројекта смањења непореских давања;
2. Оптимизацију административних процедура;
3. Сузбијање сиве економије;
4. Увођење нових мјера подршке технолошком развоју;
5. Унапређење институционалног оквира за подршку привреди;
6. Унапређење тржишта капитала.
Завршетак пројекта смањења непореских давања
Вишковић је истакао да је у претходном периоду урађен значајан искорак у смањењу непореских давања кроз укидање посебне републичке таксе, смањења појединих комуналних накнада, те судских и административних такси.
– То је пословној заједници, на годишњем нивоу, донијело укупне уштеде од око 30 милиона КМ. У наредном периоду планирано је да се настави са анализама и да се изврши додатно растерећење привреде и становништва путем смањења, укидања или другачијег обрачуна појединих непореских давања – изјавио је Вишковић.
Оптимизација административних процедура
Према његоим ријечима, пројекат оптимизације административних процедура на републичком нивоу подразумијева анализу процедура идентификованих у јединственом регистру свих дозвола, потврда, рјешења које издају републички органи управе, са становишта њихове оправданости, оправданости захтијевања неопходне документације, анализе трошкова и времена у њиховом прибављању.
– Циљ анализе и сљедећи корак јесте предлагање и спровођење поједностављења појединих административних процедура, те смањење трошкова и времена за пословну заједницу – поручио је Вишковић.
Сузбијање сиве економије
Вишковић је најавио да ће Влада Српске посветити додатну пажњу проблему сиве економије кроз планске и редовне контроле пословања привредних субјеката, контроле формирања цијена, те контроле исплате плата запосленима.
– Додатно ћемо пооштрити контроле Пореске управе Српске и Инспектората, првенствено базирајући се на начин формирања цијена производа, непријављени рад или пријављени рад на мање вријеме од пуног радног времена, те на непријављене дјелатности. Посебан извор сиве економије, везан за исплату плата „на црно“, представља извлачење добити из предузећа, тако да ћемо овом питању посветити посебну пажњу, кроз Закон о порезу на доходак. Измјенама правила о плаћању готовим новцем сузићемо обим пословања готовим новцем, што ће у значајној мјери да доведе до смањења сиве економије и смањења нелојалне конкуренције – рекао је Вишковић.
Он је истакао да ће посебан акценат бити стављен на увођење новог поступка фискализације.
– У сарадњи са Пореском управом Републике Српске унаприједићемо механизам принудне наплате пореских обавеза.
Заједно са Савезом синдиката и пословном заједницом анализираћемо могућности уређења система плата, како би избјегли злоупотребу института најниже плате, смањили сиву економију и нелојалну конкуренцију између послодаваца, те обезбједили више новца фондовима социјалне заштите. Ту првенствено мислим на потписивање колективних уговора – поручио је Вишковић.
Увођење нових мјера подршке технолошком развоју
Вишковић је истакао да је у ситуацији недостатка радне снаге повећање продуктивности привреде једини исправан одговор.
Са друге стране, увођење нових технологија ће поред повећања продуктивности, довести до повећања квалитета финалних производа, што ће их додатно учинити конкурентнијим на иностраном тржишту, повећавајући њихов квалитет и вриједност. С тим у вези, нова Влада Српске ће посебну пажњу посветити подстицајним мјерама привреди за увођење нових технологија, како би заједничким снагама са пословном заједницом унаприједили продуктивност привреде, те повећали квалитет финалних производа и њихову конкурентност – напоменуо је Вишковић.
Унапређење институционалног оквира за подршку привреди
Вишковић је нагласио да је Законом о републичкој управи дата надлежност за поједине привредне гране различитим министарствима.
– Па се често дешава да се неким гранама привреде посвећује мање пажње, што посљедично има за резултат да сектори који нису обухваћени надлежностима Министарства привреде и предузетништва немају исте услове за пословање. У том смислу извршићемо реорганизацију на начин да све гране привреде имају исти третман у институционалном смислу. Ово ћемо реализовати или кроз јачање Министарства привреде и предузетништва новим ресорима или у другим министарствима препознати проблем и оснажити привредну компоненту. Такође, ојачаћемо аналитичку и планску функцију у Министарству привреде и предузетништа, а која би била заснована на подацима са терена и истраживањима на ширем плану – поручио еј Вишковић.
Он је најавио да ће, поред тога, бити извршене измјене у појединим ресорима Владе Српске, како би цијели производни процес објединили на једном мјесту.
– Прецизније речено, са дрвопрерађивачима смо већ договорили да дрвопрераду успоставимо као посебно одјељење у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. У циљу олакшања пословања привреди, кроз смањење административне оптерећености, завршићемо другу фазу реформе Инспектората Српске, обједињујући инспекцијске контроле у Републици, ради постизања бољег квалитета инспекцијске контроле и спречавања двоструких контрола, односно преклапање надлежности општинских и републичких инспекција, те и сам рад Инспектората учинили ефикаснијим и ефективнијим – нагласио је Вишковић.
Према његовим ријечима, нова Влада Српске, у сарадњи са пословном заједницом, изнаће нову улогу Инвестицоно-развојне банке Српске и Гарантног фонда Српске, дефинишући нови концепт развојне банке, која ће бити подршка првенствено за улагање у нове технологије, уз стриктно прописане услове, како би се онемогућиле злоупотребе.
– Гарантни фонд ћемо отворити да буде гарант и за задуживање привредних субјеката и на тржишту капитала и тржишту новца Републике Српске. Због додатног притиска на раст цијена, кроз повољне кредитне линије, осигураћемо технолошки развој и конкурентност домаћих компанија – напоменуо је Вишковић.
Унапређење тржишта капитала
Када је ријеч о тржишту капитала, Вишковић је најавио да ће у првом реду извршићети поједностављивање поступка и смањивање трошкова за емисије обвезница и трезорских записа, што се односи на електронски проспект и могућност континуиране емисије за све емитенте те увођење трезорских записа општина и градова.
– Циљ предложених унапређења је да се садашња процедура, која је оптерећена израдом обимне документације, поједностави, тако да се креира електронски проспект који би се стално ажурирао кроз додатна објављивања. Континуирана емисија би омогућила емитенту да на једном симболу на дневној основи ради емисију у складу са потребама. Са овим унапређењем обвезница би се по флексибилности упоредила са овердрафт кредитом, чиме би тржиште капитала постало конкурентно банкарским производима. Увођење трезорских записа општина и градова би олакшало њихово краткорочно финансирање на начин како су то учинили трезорски записи за Српску – изјавио је Вишковић.
Најавио је и креирање регулаторног окружења и пружиње подршке за оснивање отвореног обвезничког фонда од стране Пензијског резервног фонда, чиме би се креирао нови инструмент за улагање за становништво.
– Креирање отвореног обвезничког фонда би омогућило грађанима да улажу у обвезнице Српске и општина и градова, чиме се избјегава посредовања банака које имају ограничења у погледу изложености према јавном сектору, а грађанима се пружа прилика да зараде више у односу на камате коју тренутно добијају на орочену штедњу. И на крају, креираћемо регулаторни оквир и пружити подршку Централном регистру хартија од вриједности за развој депозитарних послова, којима се омогућава вођење инвестиционих рачуна за становништво и привредна друштва – рекао је Вишковић.
2. ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
Вишковић је рекао да ће се реформски стуб дигитализација заснивати се на слљедећим реформама:
1. Израда Регистра запослених у јавном сектору, укључујући и здравство и јавна предузећа;
2. Наставак реформе јавне управе;
3. Унапређење Регистра подстицаја привреди;
4. Дигитализација процеса са јединицама локалне самоуправе;
5. Дигитализација сектора осигурања.
Израда Регистра запослених у јавном сектору
Вишковић је поручио да ће нова Влада Српске успоставити Регистар запослених у јавном сектору, укључујући и здравствени систем и јавна предузећа.
– Циљ је да се истим обухвате сви запослени у Републици Српској који плату примају из јавних средстава, ради стварања јединствене евиденције броја запослених и транспарентнијег коришћења буџетских средстава за лична примања запослених, што ће бити основ за израду стратешких планова за смањење укупне потрошње на плате – објаснио је Вишковић.
Наставак реформе јавне управе
С тим у вези, навео је Вишковић, израда Регистра запослених у јавном сектору је преуслов, односно аналитичка основа за структурну реформу јавног сектора.
– На основу података из Регистра, анализираћемо сваки сегмент јавне управе појединчано, те сваку институцију јавне управе, са циљем да упоредимо број запослених, укупне трошкове, те ефекте рада сваке институције, како би реформу јавне управе довели до краја у мандату нове Владе. Све наведено, пратиће и измјена законске регулативе, а нови Закон о државним службеницима израдићемо у складу са принципима ЕУ и СИГМА, уз отклањање недостатака који су се појављивали у претходном периоду – рекао је Вишковић.
Унапређење Регистра подстицаја привреди
Према његовим ријечима, у циљу ефикасније и ефективније употребе јавних средстава, Република Српска је успоставила Регистар подстицаја, који обухвата подстицаје на свим нивоима власти у Српској.
– Регистар подстицаја привреди има за циљ да се обезбједи јасан преглед свих достпуних подстицајних средстава, како би се пратила њихова реализација и ефекти у пракси, како оних који се додјељују на нивоу републичких институција, тако јединица локалне самоуправе и евентауално других даваоца помоћи. С тим у вези, додатно ћемо унаприједити повезаност регистра са даваоцима подтицаја, те податке у Регистру учинити доступним у реалном времену, како би додатно ојачали аналитичку основу Регистра и употребљивост података из истог – навео је Вишковић.
Дигитализација процеса са јединицама локалне самоуправе
Вишковић је оцијенио да процеси дигитализације омогућавају значајно поједностављење свих процедура у јавном сектору.
– С тим у вези, како би услуге јавног сектора на републичком нивоу учинили доступнијим грађанима, у сарадњи са јединицама локалне самоуправе, извршићемо дигитално увезивање услуга које пружају републичке институције са локалним заједницама, како би све омогућили директно из јединица локалне самоуправе, те их тако приближили сваком грађанину Републике Српске појединачно – напоменуо еј Вишковић.
Дигитализација сектора осигурања
Вишковић је најавио да ће нова Влада Српске радити и на дигитализацији сектора осигурања као предуслову уређења тржишта.
– Водићемо се позитивним искуствима из Републике Србије који су успоставили јединствени Информациони центар који је омогућио успостављање јединствене базе података о издатим полисама и регистрованим штетама у области аутоодговорности као и регистрованим штетама по каско полисама; дигиталну примјену бонус/малус система, односно дигитално тарифирање; значајно смањили могућност фалсификовања полиса аутоодго-ворности и превара у штетама; смањили трошкове спровођења осигурања у свим друштвима са циљем обезбјеђивања адекватних средстава за исплату штета; те успоставили апсолутну контролу над тржиштем осигурања аутоодговорности – рекао је Вишковић.
Како би се наведени циљеви остварили, Вишковић је најавио да ће бити измијењен закон о друштвима за осигурање у Републици Српској, гдје ће јасно дефинисати успостављање Информационог центра између друштава за осигурања.
– Центар ће нам омогућити евиденцију издавања полиса аутоодговорности у реалном времену. Посебно обратити пажњу на повећање удјела животног осигурања као и осигурање имовине и осигурање пољопривредне производње од елементарних непогода – казао је Вишковић.
3. РЕФОРМА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА
Посебна пажња Владе Републике Српске у наредном мандатном периоду биће усмјерена на реформу јавних предузећа, рекао је Вишковић.
– Подсјетићу да смо детаљну анализу стања у области јавних предузећа у Републици Српској започели још крајем 2019. године – рекао је он.
Реформа јавних предузећа у наредном периоду ће се заснивати на сљедећим структурним реформама:
1. Успостављање институционалних капацитета за ефикасан надзор и управљање јавним предузећима;
2. Јачање одговорности за успјешност, на нивоу система и на нивоу предузећа; те
3. Јачање стратешких јавних предузећа и предузећа од посебног интереса.
– Успостављање институционалних капацитета за ефикасан надзор и управљање јавним предузећима биће реализовано успостављањем Јединице за надзор јавних предузећа и функције утврђивања, праћења, процјене и управљања фискалним ризицима, јачањем управљања подацима и учинком у одабраним секторима и јавним предузећима, те кроз подизање квалитета и успјешности одбора и управа јавних предузећа – казао је Вишковић.
Влада Српске ће завршити свеобухватну процјену интегрисаног оквира јавних предузећа као основу за израду свеобухватне стратегије реформе сектора јавних предузећа.
– Израдићемо и усвојити свеобухватну дугорочну стратегију реформе сектора јавних предузећа. У оквиру Јединице за надзора јавних предузећа успоставићемо Регистар јавних предузећа, те примијенити онлајн систем прикупљања података.
Анализираћемо и измјенити правни оквир који се односи на функционисање и управљање, те одговорност у управљању јавним предузећима у циљу унапређења планирања, извјештавања и управљања, а посљедично и успјешности јавних предузећа, те усвојити нову, међународно прихваћену дефиницију јавних предузећа – поручио је Вишковић.
Најавио је и израду и усвајање Политике власништва над јавним предузећима.
– У Политици ћемо утврдити јасне критеријуме за власништво и основне принципе корпоративног управљања – рекао је Вишковић.
Вишковић је нагласио да ће јавна предузећа донијети методологију или у своје постојеће интерне акте уградити планирање, извјештавање и контролне процесе у складу са новим прописаним општим поступцима.
– Управљачки органи јавних предузећа осигураће, у оквиру својих надлежности, благовремено разматрање и усвајање циљева пословања, уговора о успјешности и мјера за унапређење пословања и испуњавање циљева пословања. Јавна предузећа израђиваће финансијске извјештаје у складу са међународним стандардима, нарочито за аспекте везане за рокове и услове коришћења јавне имовине, поступања са намјенским акцизама и државном помоћи или субвенцијама, те ће унаприједити процес планирања и правовремено доношење пословних планова у складу са трогодишњим пројекцијама и стратешко-развојним документима – рекао је Вишковић.
Он је додао да ће јавна предузећа усвојити политику да објављују детаљне извјештаје о ревалоризационим добицима, губицима и исправци вриједности имовине за претходни десетогодишњи период.
– Уједно, усвојиће политику и поступак вредновања инфраструктуре у јавном власништву коју користе или експлоатишу јавна предузећа и захтјеве за извјештавање у вези с тим, коришћењем провјерених методологија, те политику и поступке за обрачун капиталних расхода и амортизације инфраструктуре у јавном власништву коју користе или експлоатишу јавна предузећа, и захтјеве за извјештавање у вези с тим у складу са Међународним стандардима финансијског извјештавања – нагласио је Вишковић.
Према његовим ријечима, јачање одговорности за успјешност, на нивоу система и на нивоу предузећа биће реализовано утврђивањем параметара за ефикасно управљање и владину помоћ јавним предузећима, јачањем независне институционалне ревизије и надзора, те јачањем одговорности и подстицаја за јавна предузећа на страни тражње.
– Израдићемо методологију за утврђивање и израчун неизмирених обавеза и припремити једнообразне анализе за сва јавна предузећа, те ћемо донијети прописе за обуставу пракси унакрсног субвенционисања у свим јавним предузећима. Такође, дефинисаћемо средњорочне циљеве у вези са бројем запослених у јавним предузећима и израдити планове рационализације броја запослених – поручио је Вишковић.
Он је најавио да ће јачање стратешких јавних предузећа и предузећа од посебног интереса бити реализовано успостављањем институционалних механизама за подршку реструктурирању и транзицији јавних предузећа, те успостављањем одрживих стратешких јавних предузећа и јавних предузећа од посебног интереса.
– Усвојићемо измјене и допуне закона и прописа ради утврђивања критеријума, поступака, информационих захтјева и захтјева транспарентности, као и механизме подршке реструктурисању или приватизацији јавних предузећа, те категоризацију и планирање реструктурисања јавних предузећа у складу са међународним стандардима. Процојенићемо стање и потребе појединачних јавних предузећа са листе стратешких јавних предузећа и израдићемо реформске приједлоге, односно приједлоге реструктурисања. У складу са законским прописима искњижићемо ненаплативе дугове из евиденција Пореске управе за јавна предузећа која су затворена, ликвидирана или је окончан поступак стечаја. И на крају, усвојићемо политике и акционе планове за отпочињање процеса реструктурисања, односно реформског процеса у стратешким јавним предузећима – казао је Вишковић.
4. ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
Реформски стуб Здравствена и социјална политика засниваће се на слљедећим структурним реформама:
1. Израда Социјалне карте Републике Српске;
2. Наставак реформе здравственог система;
3. Политике у области пензијског и инвалидског осигурања;
4. Политике у области борачко-инвалидске заштите.
Израда Социјалне карте Републике Српске
Вишковић је оцијенио да побољшање циљања социјалних давања има за циљ да социјалне накнаде заснује на потребама, а не на статусу и припадности појединој категорији друштва.
– На тај начин, укупан систем социјалних давања ћемо унаприједити, те створити фискални простор за повећање накнада корисницима којима су накнаде заиста и потребне. Све наведено ће систем социјалних давања учинити ефикаснијим и ефективнијим, а прдуслов за све наведено је израда Социјалне карте Српске, што ће бити једна од приодитетних активности нове Владе Српске – поручио еј он.
Наставак реформе здравственог система
Према његовим ријечима, здравствени систем Српске у неком претходном периоду акумулирао је неизмирене обавезе, а уједно није био дио буџетског система Српске, чиме је значајно умањена његова фискална дисциплина.
– С тим у вези, у претходном периоду зауставили смо даље акумулирање неизмирених обавеза, измирили смо дио истих, направили значајан искорак по питању унапређења законске регулативе, те дио здравствених установа увели у трезорски систем пословања, повећавајући фискалну одговорност здравственог сектора – рекао је Вишковић.
У наредном периоду Влада Српске ће наставити да измирује неизмирене обавезе сваке здравствене установе појединачно, да их учини фискално одрживим и да их као такве укључи у трезорски систем пословања.
– Увођењем фискалне одговорности и транспарентности у здравствени систем, створићемо неопходне услове за спровођење структурних реформских мјера, које ће се заснивати на нормирању и успостављању нове мреже здравствених установа, која ће бити дефинисана у складу са најбољим међународним праксама, уважавајући демографске трендове и развој саобраћајне инфраструктуре у Републици Српској, те на изналажењу нових модела финансирања здравственог система и дефинисању више „пакета“ здравствене заштите – нагласио је Вишковић.
Политике у области пензијског и инвалидског осигурања и борачко-инвалидске заштите
Посебна брига и пажња Владе Српске у претходном периоду била је посвећена популацији пензионера и борачкој полулацији.
– На овом мјесту желим поново и посебно да истакнем, да ће таква политика бити веома важна одредница и нове Владе Републике Српске. Нагласићу да нећемо смањивати достигнути обим права ни за једно социјално давање. Наша политика ће се заснивати на изналажењу реалних и одрживих извора за повећање обима права и њихово боље циљање – истакао је Вишковић.
Најавио је да ће заједно са Удружењем пензионера и организацијама проистеклим из одбрамбено-отаџбинског рата радити на побољшању стандарда ових категорија, са посебним акцентом на оне најугроженије.
– Одмах по формирању нове Владе Републике Српске формираћемо интерресорну радну групу која ће се бавити унапређењем положаја борачких категорија, у свим сегментима, унапређујући, између осталог и бањско лијечење борачких категорија, те помоћ породицама осуђених бораца Војске Републике Српске, као и запошљавање демобилисаних бораца и дјеце погинулих – поручио је Вишковић.
5. ДЕМОГРАФСКА ОБНОВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Демографска обнова Републике Српске један је од најважнијих реформских стубова и засниваће се на сљедећим структурним реформама:
1. Мјере у области демографске и миграционе политике;
2. Наставак реформе образовања;
3. Мјере подршке младим људима.
Мјере у области демографске и миграционе политике
– Као што сам и прије четири године рекао, могу и сада да поновим да побољшање демографске позиције Републике Српске захтијева дугорочне политике, а не политике само на мандатни период једне Владе – истакао је Вишковић.
Он је поручио да је претходна Влада Српске направила посебан искорак по питању политика које су имале за циљ побољшање демографске позиције Републике Српске.
– Првенствено кроз нове политике за младе људе, унапређујући ученички и студентски стандард, те политике за рјешавање стамбених питања младих. Наша посебна пажња била је посвећена политикама за унапређење положаја незапослених мајки, породиља и друго, настојећи да их додатно стимулишемо за проширење породице. Потпуно свјесни проблема негативног природног прираштаја, односно недовољног рађања, те старења становништва, сигуран сам да нам је свима потпуно јасно да не постоје економске или фискалне мјере које могу да компензују оваква негативна демографска кретања. Поред тога, сигурни да је јако тешко дефинисати мјере у области демографске и миграционе политике које прије или касније неће бити и мјере социјалне политике, инсистираћу да кроз све наше политике у наредном периоду, буде наметнута потреба побољшања демографске обнове Српске – истакао је Вишковић.
Он је најавио да је намјера Владе Српске идентична као што су то радили и у претходном периоду.
– То је да у посебну пажњу посветимо младим људима и мјерама подршке родитељству, да наставимо са свим оним политикама које су у претходном периоду утицале на побољшање положаја младих, мјерама усмјереним на усклађивање породичног и професионалног живота, али и да заједнички радимо на политикама које ће дугорочно довести до повећања мотивације за останак на подручју Српске, које ће повећати стопу укупног фертилитета у Српској, те на тај начин побољшати демографску слику Републике Српске – рекао је Вишковић.
Због тога је нагласио да ће кроз све политике нове Владе Српске, компонента која утиче на бољу демографску слику Српске бити незаобилазан фактор.
– Демографска обнова Републике Српске је наш основни национални и политички циљ – поручио еј Вишковић.
Наставак реформе образовања
Имајући у виду континуиран пад броја ученика, као и континуиран раст броја запослених у образовању у протеклих десет година, кључни корак у промјени приступа финансирања и модернизацији система образовања представља преусмјеравање средстава која се тренутно троше на плате запослених на модернизацију наставних процеса, рекао је Вишковић.
– Кључни изазов система образовања, поред великог броја запослених, представља технолошки развој, који уједно представља и изазов за будуће функционисање економије која ће се суочити са промјеном структуре привреде, потребом стварања квалитетних радних мјеста – казао је он.
Вишковић је нагласио да је „образовање je кључ опстанка Републике Српске јер је образовано становништво претпоставка за њен развој, а реформа образовања основ за останак нових нараштаја“.
– Знање је кључни ресурс за напредак друштва, те се сматра да су најпрофитабилније инвестиције у 21. вијеку улагања у науку и образовање. Из тог разлога, образовање и стварање претпоставки за унапређење образовања ће постати кључни приоритет свих политика Српске. С тим у вези, у области основног образовања, унаприједићемо материјалне предуслове за основно образовање, унаприједити квалитет наставе и наставног кадра, успоставити систем усмјеравања ученика у оне области у којима имају највише развојних капацитета, промовисати знање, те успоставити систем сталног праћења квалитета наставе и у континуитету унапређивати основно образовање – навео је Вишковић.
Вишковић је нагласио да ће у области средњег образовања хитно започети са успостављањем реорганизоване мреже средњих школа, базиране на стварним потребама и економској оправданости њиховог постојања, унаприједити материјалне предуслове за средње образовање, квалитет наставног кадра, успоставити систем вредновања квалитета школа и усклађености са потребама тржишта рада и националним приоритетима, унаприједити квалитет наставе кроз значајније учешће праксе, те промовисати знање и цјеложивотно учење.
– У области високог образовања, радићемо на модернизацији високошколских установа и унапређењу квалитета наставе, усклађивању високог образовања са потребама тржишта рада, унапређењу унутрашње ефикасности рада високошколских установа, хитној интернационализацији студијских програма, промоцији и подршци знању, те утврђивању стварне цијене коштања сваког студијског програма и система финансирања факултета. Када говорим о унапређењу високог образовања, фокус ће бити и на оснивању Иновационог фонда као централног фонда за сва буџетска издвајања и улагања послодаваца у циљу финансирања развојно-истраживачких пројеката, те оснивање института на факултетима који имају мањак студената, а на којима се обављају научноистраживачки радови и припремају и спроводе развојни пројекти – изјавио је Вишковић.
Мјере подршке младим људима
Вишковић је поручио да ефикасно коришћење људског потенцијала представља суштину политичког и економског система односно дјеловања једне заједнице, а кључ реформских процеса који иде у правцу стварања одрживог система Српске је у корекцији расподјеле у корист младих, односно у корист најпроактивније и најпродуктивније популације становништва.
– Прецизније речено, дугогодишњи негативни демографски трендови, потакнути лошим природним прираштајем, старењем становништва и миграцијом становништва, условили су смањење понуде радне снаге. С тим у вези, кључни циљ или главна визија система Српске треба да буде преусмјерена на младе, кроз корекције у прерасподјели – напоменуо је он.
У складу са наведеним, Вишковић је најавио да ће Влада Српске заједно са пословном заједницом, креирати низ системских мјера подршке младима у смјеру афирмације рада, њиховог ранијег укључивања у свијет рада и формирања породице.
– Кроз флексибилнији радни однос, обезбједићемо афирмацију рада и радних навика у нашој заједници и раније укључивање ученика и младих у свијет рада. Посебно ћемо истицати дигитална рјешења, флексибилност пореских и регулаторних институција, која у кратком року могу ријешити проблем неповезаности између радног потенцијала и тржишта рада у Републици Српској – прецизирао је Вишковић.
Када је ријеч о пореским и другим директним стимулацијама за младе, Вишковић је најавио успостављање системског „Пакета мјера за младе“ са фокусом на мјере поврата пореза и дорпиноса за новозапослене раднике у новооснованим компанијама за прву годину пословања, чији власници су млади, те субвенцијама за куповину прве некретнине.
– И на крају, спорт је ваома важна одредница у животу сваког младог човјека, те ћемо у складу са новим Законом о спорту, који је усвојен у мандату претходне Владе, као мјера подршке активном бављењу спортом, те додатном развоју спортских клубова, анализирати могућности и дефинисати модалитете растерећења од обавезе уплате пореза и доприноса – рекао је Вишковић.
Вишковић се осврнуо и на политике Владе Српске које ће бити спровођене у наредном периоду, али које не представљају структурне реформе, те тако нису укључене у један од пет реформских стубова.
Ријеч је о најважнијим инвестиционим пројектима, процесу Европских интеграција и међународној и регионалној сарадњи.
Најважнији инвестициони пројекти
– Када говорим о најважнијим инфраструктурним појектима, желим да кажем да ће они и у наредном периоду бити, са једне стране, основни замајац привредног развоја Српске, а са друге стране довешће до повећања извоза Републике Српске и обезбиједити додатну енергетску стабилност Српске, када говоримо о пројектима из области енергетике, повећати конкуренстност привреде Републике Српске и унаприједити животни стандард наших грађана, мислећи на инвестиционе пројекте из области саобраћајне, односно повећати квалитет услуга здравственог система Републике Српске, када говорим о пројектима из области здравства – рекао је Вишковић.
Без намјере да детаљно образлаже тренутно стање у реализацији сваког појединачног пројекта, те планирану динамику реализације у наредном периоду, Вишковић је рекао да су најважнији пројекти у области енергетике у наредном периоду Хидроелектрана Дабар, ХЕ Бук Бијела, ХЕ Фоча, ХЕ Паунци, Бистрица, те соларне и вјетроелектране.
– Поред изградње елекроенергетских објеката, желим да истакнем да ће изградња саобраћајне инфраструктуре бити кључни приоритет Владе Српске, гдје прије свега мислим на изградњу мреже аутопутева, брзих путева, обилазница око већих градова, мостова, те рехабилитацију постојеће путне и жељезничке мреже, као и реструктуирање и модернизацију жељезничке инфраструктуре.
Желим само да истакнем неколико пројеката, а то су мост на ријеци Сави код Градишке, Аутопут Бања Лука-Приједор, Аутопут на Коридору 5Ц, аутопут од Вукосавља, преко Брчког до Бијељине и границе са Србијом, израда пројектно-техничке документације за брзе путеве Бијељина – Зворник – Соколац, брзи пут Источно Сарајево – Вишеград – Вардиште, брзи пут од Вишеграда према Требињу, изградња магистралног пута Фоча – Шћепан Поље са међудржавним мостом, као и магистралног пута Фоча – Тјентиште са мостом преко ријеке Дрине.
У области здравственог система, Влада Српске је уложила значајна средства у претходном периоду, посебно у изградњу болничких капацитета. У наредном периоду, наше активности ће и даље бити усмјерене на иградњу и реконструкцију нових капацитета у болничком сектору. Ту прије свега мислим на инвестиције које су у току, а то су нова болница у Добоју, Болница Зворник, Болница Фоча, Бањско-рекреативни центар Српске Топлице, Ортопедска хирургија Слатина, Болница за физикалну медицину и рехабилитацију Мљечаница, Пројекат Кардиохирургија на УКЦ Републике Српске, Објекат за пружање здравствене заштите обољелих од малигних болести УКЦ Републике Српске, те Санација објеката Матерните и Клинике за инфективне болести УКЦ Републике Српске.
Од планираних нових инвестиција издвојићу Медицински комплекс Бањалука, Реконструкцију, изградњу и опремање објеката 4 психијатријске установе Републике Српске, Реконструкцију, санацију и опремање објеката Болнице Градишка и Болнице Приједор, те Изградњу и опремање новог објекта Болнице Требиње – прецизирао је Вишковић.
Процес Европских интеграција
Према његовим ријечима, процес Европских интеграција свакако представља један од приоритета Владе Српске и у будућем периоду.
– Оно на чему ћемо инсистирати јесте потпуна заштита и поштовање уставног положаја и надлежности институција Српске и противићемо се било каквим покушајима злоупотребе интеграционог процеса за слабљење Српске и одузимање њених надлежности – рекао је Вишковић.
Најавио је да ће Влада инсистирати на досљедној примјени механизма координације процеса европских интегација у БиХ у свим сегментима интеграционог процеса.
– Званични Брисел ће и у новој Влади Републике Српске имати поузданог партнера на путу европских интеграција, уз услов пуног поштовања њеног уставног положаја и надлежности. С друге стране, по питању евентуалног чланства у НАТО, нова Влада Српске ће се кретати искључиво у оквирима које је дефинисала Народна скупштина Српске, а то је војна неутралност, и ми ћемо по овом питању у потпуности пратити ставове Републике Србије – нагласио је Вишковић.
Међународна и регионална сарадња
Вишковић је поручио да Влада Српске у потпуности остаје опредијељена за даље унапређење и јачање регионалне и међународне сарадње.
– Преиспитаћемо досадашње резултате рада и капацитете наших Представништава по свијету, а све у функцији стварања рационалније и ефикасније мреже, која ће бити у функцији јачања привредне и свих других облика сарадње са свим заинтересованим странама. Фокус Владе и у наредном периоду биће на дефинисању стратешких опредјељења и смјерница у дјеловању према нашој дијаспори, која је наш најбољи амбасадор у свијету – изјавио је Вишковић.
Када је ријеч о регионалним односима, Вишковић је поручио да је Република Српска у потпуности отворена за сарадњу са свима.
– Наравно, поновићу, да централно мјесто заузимају наши односи са Републиком Србијом и са поносом можемо констатовати да наши односи никада нису били на вишем нивоу, што се огледа у низу заједничких пројеката и различитим видовима подршке и помоћи које је Република Србија обезбиједила Српској и њеним грађанима у претходном периоду – истакао је Вишковић.
Он је поновио да је опредјељење Владе европски пут, али то ни у којем случају не умањује значај и квалитет односа које Република Српска има са другим парнтерима.
– Ту свакако посебно мјесто заузима Руска Федерација, која се у више наврата показала као искрен пријатељ Републике Српске и њеног народа. Не смијемо никад заборавити да је Руска Федерација одувијек заузимала принципијелан став по питању поштивања међународног права, односно Дејтонског мировног споразума, те се залагала за објективност и истинит приказ стања у БиХ, како на сједницама ПИК-а, тако и на сједницама Савјета безбједности УН-а. Такође, Народна Република Кина, која је све присутнија на нашим просторима, је још један веома значајан партнер Републике Српске. Наши односи се интензивирају када је ријеч о економској сарадњи, реализацији различитих инфраструктуриних пројеката, пројеката у области енергетике, те просвјетној и културној сарадњи – рекао је Вишковић.
Додао је да има још много потенцијала за даљи развој односа између Републике Српске и Народне Републике Кине.
– Српска у интензивирању тих односа види своју развојну шансу. Такође, сарадња Републике Српске и Мађарске је одлична и ми ћемо и у наредном периоду наставити да ширимо и јачамо наше заједничке развојне програме – поручио је Вишковић.
Вишковић је нагласио да ће и нова Влада Српске инсистирати на ставу да Канцеларија Високог представника у БиХ треба бити затворена.
– Такође, наставићемо да инсистирамо и да стране судије оду из Уставног суда БиХ јер се показало да је највећи број одлука донесен прегласавањем на штету Републике Српске. Сматрамо да овакво дјеловање нема везе ни са правом, нити са правдом, и оваква злоупотреба Уставног суда БиХ против Републике Српске и њених институција неће донијети никакав напредак БиХ – нагласио је Вишковић.
У Програму рада за мандатни период 2018-2022. година Вишковић је рекао да свеобухватним и свеукупним мјерама, које Влада планира и може да реализује, са циљем побољшања стандарда и квалитета живота грађана Српске, реално је очекивати сљедеће:
1. Раст реалног бруто домаћег производа;
2. Смањење стопе незапослености;
3. Повећање плата и пензија;
4. Повећање социјалних и других давања;
5. Повећање буџетских прихода;
6. Повећање инвестиција.
– Сада, након четири године, сигуран сам да сви заједно можемо да констатујемо да је Влада Српске у потпуности, веома успјешно, одговорила на све циљеве које смо пред себе поставили, и то у условима пандемије вируса корона и у условима глобалне кризе изазване сукобима у Украјини – оцијенио је Вишковић.
Вишковић је истакао да су очекивања Владе Српске да у наредном мандату неће морати да се бави рјешавањем проблема који су посљедица екстерних фактора и који су јој узели три од четири мандатне године.
– С тим у вези, могу да поновим да ће наши циљеви и даље остати непромјењени, са намјером додатног побољшања стандарда и квалитета живота наших грађана, али уз додатак још два циља, а то су социјално праведније друштво и демографски одрживо друштво.
Вишковић је напоменуо да ће пажња нове Владе Српске бити усмјерена и на оне области које нису обухваћене самим експозеом, јер је, како је навео, експозеом обухватио само оне области и мјере које ће захтијевати структурне реформе у наредном периоду.
– С тим у вези, одмах по формирању нове Владе Српске израдићемо Акциони план за реализацију политика Владе којим ћемо детаљно дефинисати све мјере на којима ћемо веома предано радити у наредном периоду, са јасним роковима реализације и одговорним институцијама – рекао је Вишковић.
Он је додао да ће након сваког квартала, на сједницама Владе, анализирати реализацију мјера дефинисаних Акционим планом.
– Молим вас да нам будете подршка и у изради појединачних програма рада сваког ресора и Владе у цјелини за сваку годину мандата појединачно, јер нам је веома важно да осигурамо власништво над реформским процесима цијелог друштва. Будите слободни да укажете и на све оно то сматрате да можемо да урадимо боље, јер ћемо само заједничким напорима успјети да успјешно одговоримо на све постављене циљеве. У новој Влади Српске имате истинског партнера, спремног на дијалог и размјену идеја, а моји сарадници и ја смо вам на располагању у било ком тренутку – закључио је Вишковић.
