Данас се навршило 108 година од рођења блаженопочившег патријарха српског Павла, једног од најомиљенијих и најпоштованијих поглавара Српске православне цркве.
Патријарх Павле, чије је свјетовно име било Гојко Стојчевић, рођен је на велики православни празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља – 11. септембра 1914. године у Кућанцима код Доњег Михољца у Славонији.
Основну школу завршио је у Кућанцима гдје је, након смрти оба родитеља, бригу о њему и његовом брату Душану преузела очева сестра Сенка.
Нижу гимназију завршио је у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву, а дипломирао је на Богословском факултету у Београду, гдје је ванредно завршио и више разреде Шесте београдске гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет, на којем је стигао до друге године студија.
Други свјетски рат затекао га је у Београду, да би га у прољеће 1942. године његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео у манастир Свете Тројице на Овчару. Од 1944. године радио је као вјероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за дјецу избјеглу из Босне.
Одатле је из здравствених разлога, будући да је оболио од туберколозе, отишао у манастир Вујан у селу Прислоница, између Чачка и Горњег Милановца, гдје је боравио до 1946. године, а у којем се излијечио.
Замонашио се 1948. године у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Исте године рукоположен је у чин јерођакона.
Био је сабрат манастира Рача у Подрињу, радио је и као помоћни наставник Богословије „Светог Кирила и Методија“ у Призрену. Јеромонах постаје 1954. године, убрзо потом и протосинђел, да би 1957. године, након двогодишњих постдипломских студија у Атини, постао архимандрит.
У мају 1957. године изабран је за епископа рашко-призренског и на Косову и Метохији провео је 33 године.
За патријарха Српске православне цркве изабран је 1. децембра 1990. године, замијенивши на том мјесту тешко обољелог патријарха Германа.
Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Павле.
Патријарх Павле устоличен је 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду и тада је поручио да му је једини програм рада – Јеванђеље.
На трону Светог Саве као патријарх српски био је 19 година, а у његово вријеме основана је Академија Српске православне цркве /СПЦ/ за умјетност и конзервацију, враћена је вјеронаука у јавне школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета.
Посјетио је бројне православне цркве – цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у САД, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији и носилац је највиших црквених и државних одликовања.
Био је почасни доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њујорку. Говорио је грчки, руски и њемачки језик.
Одликован је државним Орденом Немање првог степена, Орденом Карађорђеве звијезде првог степена и руским орденом „Достојанство“ због „значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли“.
Влада Србије је 13. јануара 2005. године именовала патријарха Павла за почасног предсједника Фонда за Косово и Метохију.
Током посјете Русији у јануару 2002. године патријарху Павлу су уручене двије значајне награде – Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда Светог апостола Андреја Првозваног.
Објавио је двије књиге – „Питања и одговори чтецу пред производство“ и „Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког“. Заслугом патријарха Павла објављено је и допуњено издање „Србљака“.
Лична библиотека патријарха Павла припала је фонду Библиотеке Патријаршије СПЦ и има статус културног добра, а чува се у просторијама конака манастира Светог архангела Михаила у Раковици.
Поруке блаженопочившег патријарха Павла, међу којим је најпознатија „Будимо људи“, и данас се често понављају.
„Човек не може да бира време и место где ће се родити, нити прилике и околности у којима ће живети. То не зависи од нас. Али, оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи – увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици“, ријечи су патријарха Павла.
Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра 2009. године у 95. години на Војномедицинској академији у Београду, а по властитој жељи сахрањен је у београдском манастиру Раковица.
На посљедњи починак испратило га је више од пола милиона људи.
Гроб блаженопочившег патријарха Павла сваке године посјећује на хиљаде православних вјерника.
