Данас је у сребреничком селу Залазје обиљежено 30 година од злочина над 69 мјештана овог села. Злочин се догодио на велики православни празник Петровдан, 12. јула 1992. године када су припадници тзв. Армије РБиХ под командом Насера Орића напали Залазје.
Напад је почео у раним јутарњим часовима 12. јула 1992. док су мјештани прослављали крсну славу Петровдан. Масакрирано је 69 мјештана, од чега је 22 заробљено и одведено у Сребреницу. Међу жртвама је било жена и старих, болесних особа.
За злочин у селу Залазје пред Судом БиХ вођен је поступак против Насера Орића и Сабахудина Мухића који су другостепеном пресудом ослобођени кривице, наводно због недостатка доказа.
Село Залазје спаљено је и током Другог свјетског рата 1942. године када су муслимански фашисти интегрисани у усташке јединице убили 105 српских цивила, међу којима и 42-оје дјеце.
Континуитет геноцида и етничког чишћења спровођен над српским народом у Подрињу кроз цијели ХХ вијек, данас најбоље осликава ово село у сребреничкој општини. Залазје је пусто. У њему живи само један становник, док је неколико потомака жртава обновило своја огњишта и ту долазе повремено на одмор или преко викенда.
