Сарадња са Србијом омогућила би сигуран развој малих и средњих предузећа у обjе државе
Сjеверна Македонија је пета на свијету по расту броја туриста у 2021. години, одмах иза Црне Горе, Кипра, Малдива и БиХ. То је најновији податак Свјетске туристичке организације. Ове године очекујемо раст броја страних туриста до 30 одсто и укупно 2,5 милиона ноћења – каже у разговору за „Политику” Трајан Ангелоски, предсједник Савеза привредних комора Сјеверне Македоније. Он је на штанду недавно одржаног Сајма туризма у Београду посетиоцима представио Охрид, Дојран, Скопље и друга блага Македоније.
Да ли је Сајам туризма био прави тренутак да се одлучно крене у повратак нормалном начину живота и путовањима?
Мој утисак је да да су наше земље можда прве направиле зелене коридоре, без посебних препрека је роба транспортована и у вријеме највећих таласа вируса корона и привреда је радила скоро несметано. Туризам је највише претрпео посљедице због пандемије. „Отворени Балкан” је идеја која ће ускоро заживјети јер повезује предузећа из наших земаља, а посебно унапређује сарадњу у области туризма. Директор Агенције за промоцију и подршку туризма у Сјеверној Македонији Љупчо Јаневски, најавио је нову авио-линију Београд–Охрид са брендираним авионом на коме ће писати „Oтворени Балкан”. То нам је једна од ријетких прилика да регион сам произведе економски раст на дужи рок.
Како се одвија тај процес и шта је све потребно учинити да овај концепт заживи?
Сама идеја је племенита, јер нелогично је да имамо изванредну привредну сарадњу са неким земљама из западне и сјеверне Европе, а да су наши производи непознати сусједима, иако смо близу и имамо минималне трошкове транспорта. Наше су привреде комплементарне, надопуњују се. Управо зато морамо бити рационални и прагматични, да оставимо предрасуде и да видимо привреду као сарадњу која може да нам донесе боље сутра.
Хоће ли предстојећа туристичка сезона бити прави моменат за промоцију идеје „Отворени Балкан” и шта можемо очекивати овог љета?
Туризам је одлична прилика да се отворе врата за развитак и даљу економску сарадњу. Препоручљиво је да прво путујете у земљу где бисте жељели да пласирате производе па тек након тога покренете даље кораке у развоју привредне сарадње. Апелујемо на власти Србије, Сјеверне Македоније и Албаније да отворе зелене траке и за путнички саобраћај, не само за теретни. Морају да се знатно убрзају бирократске процедуре, јер немамо ми времена за губљење, доста смо тога потрошили до сада.
Каква је сарадњи малих и средњих предузећа из земаља у нашем региону?
Баријере које постоје негативно утичу на пословање малих и средњих предузећа. „Отворени Балкан” би управо требало да омогући подстицај овим предузећима да без потешкоћа послују на сусједним тржиштима и да им се на тај начин омогући дугорочни развој. Роба стоји два дана на царини, а само пет сати се путује од Скопља до Београда. То је недопустиво, нарочито ако знамо да у одређеним случајевима роба из Њемачке у Србију стиже за исто вријеме.
Колико је малих и средњих предузећа у Сјеверној Македонији? Да ли су већ направљени уговори о сарадњи са предузећима из других земаља у региону?
Мала и средња предузећа у Сјеверној Македонији чине 99 одсто укупног броја фирми у држави. Отворена сарадња имала би огроман позитиван утицај на њихов развој и то би комплетно промијенило привредну слику у све три земље. Мали привредници су крвоток привреде. Они могу да дају много, само ако им се пружи адекватна прилика.
Колико ће сарадња у области туризма утицати на развој малих породичних предузећа која се баве услужним и другим дјелатностима?
Туризам је само једна грана. Постоји огроман потенцијал ако би се заједнички наступило на страним тржиштима у више услужних дјелатности, јер су нам слични менталитет, језик и обичаји. Морамо имати у виду да смо појединачно јако мали за глобална тржишта и да само заједничким наступом имамо неку шансу.
Балкан представља мирну оазу за туристе, са богатом гастрономском понудом, природним љепотама и етно-туризмом. Можемо ли се као такви заједнички представити Европи чији ће грађани на мапама тражити дестинације за одмор и забаву у нашим државама?
Ова ситуација која се дешава у Украјини нас промовише као сигуран и безбједан регион и није лоше да се мало боље представимо у позитивном свјетлу, да поправимо инфраструктуру и постанемо приступачни за странце ван нашег региона да нас боље упознају и да створимо квалитетне услове за живот, рад и привредну активност. Мој утисак је да се можда и ми сами међусобно не познајемо онолико колико би требало. Наше земље имају крајњи циљ да буду део ЕУ, а када нека од наших држава једног дана то и постане – неће се физички помјерити у Брисел. Остаће на истом мјесту и опет ћемо морати да развијамо са сусједима најбољу могућу сарадњу. Зато је препоручљиво да регионалну сарадњу изградимо и подигнемо на највиши могући ниво што прије.
