Професор др. Младен Бањанин, продекан за науку и предузетништво на Електротехничком факултета Универзитета у Источном Сарајеву гостујући у Јутарњем програму Радија Источно Сарајево рекао је да овај факултет квалитетно школује своје студенте, од којих су многи данас запослени као врхунски инжињери у својој области у земљама Европе и свијета.
Свакако, ову изјаву продекана Бањанина потврђује и чињеница да је његов рад објављен у америчком научном часопису„IEEE Transactions on Power Delivery“ , који се налази у бази Web of Science и који је вреднован као врхунски међународни часопис.
Тим поводом, на свечаној академији која је одржана поводом обиљежавања 31 године од настанка Универзитета у Источном Сарајеву, проф. др Младен Бањанин добио је признање за остварене посебне резултате у научноистраживачком раду у 2022. години.
„Наравно, ја нисам једини професор нашег Универзитета који је добио признање за такве резултате ни на овој а ни на прошлим академијама, тако да има већи број професора који је добитник тог признања. Али, оно на што сам посебно поносан јесте што су по први пут, након 1993. године, професори Електротехничког факултета у Источном Сарајеву успјели да објаве резултате својих истраживања у неком од међународно признатих часописа“, рекао је Бањанин гостујући уЈутарњем програму Радија Источно Сарајево.
Он додаје да је његов рад резултат сарадње техничких наука и привреде, јер је тема рада уско везана за сарадњу са компанијом „Елнос“ из Бањалуке.
„Из ове комапније 2015. године ангажовали су нас да рјешавамо одређени технички проблем који је постојао на хидроелектрани `Бочац`. Руководилац тих испитивања био је угледни професор Милан Савић, који је и коаутор рада, а ја сам био члан пројектног тима. Ми смо урадили мјерења, дали експертско мишљење у вези са тим и схватио сам да постоји још простора за даљи рад. Због мноштва обавеза, ову проблематику сам са научног становишта детаљније анализирао тек када је наступила пандемија вируса корона, када ми се смањио број обавеза. Све укупно, неких пола године активног рада било је потребно да се напише тај научни чланак. Послао сам га на рецензију, коју су радили три рецензента, свјетски стручњаци из те области, који су читали наше резултате и писали своју рецензију. Они увијек траже да се нешто још објасни, детаљније анализира, ми смо успјели да одговоримо на све те изазове и њихова питања и на крају је рад објављен у љето 2021. године у електронској верзији, да би сљедеће, 2022. године, био штампан“, истакао је Бањанин.
Према његовим ријечима, кадар Електротехничког факултета у Источном Сарајеву непрекидно вршимо научно – истраживачка испитивања, пише научне стручне радове, од којих нема сваки капацитет да буде објављен у врхунском међународном часопису, али постоје многи резултати који заслужују да буду објављени, па их објављују на конференцијама које окупљају еминентне стручњаке из зеље, региона, Европе и свијета, од којих је најзначајнији њихов симпозијум „Инфотех Јахорина“ на који су посебно поносни.
Ипак, како Бањанин наводи, у многим областима потребно је сарадњу са привредом подићи на виши ниво, а посебно у области електроенергетике, аутоматике и електронике.
„Ми сад видимо једну експанзију градње фотонапонских – соларних електрана и њиховог прикључења на електродистрибутивну мрежу. Међутим, када се дешава један тако масован процес, важно је бити максимално опрезан, урадити једну дубљу анализу и одређена, како експериментална мјерења, тако и теоријске анализе, како би се видјело шта се дешава са системом и са мрежом, као посљедица прикључења тих електрана. Мислим да ту постоји простор да се продуби сарадња нашег факултета са привредним субјектима“, навео је Бањанин у нашем Јутарњем програму.
Електротехнички факултет Универзитета у Источном Сарајеву, поред кадра чији се радови објављују у врхунским међународним часописима, може се похвалити и истраживачким радом проф. др Мирјане Максимовић, која је на листи 2 одсто највише цитираних научника у свијету, што је изузетан успјех имајући у виду да постоје само два таква научника у Републици Српској.
Такође, овај факултет један је од ријетких на простору бивше Југославије који посједује врхунску лабораторију за научно – истраживачки рад, тако да не сумњамо да ће изњедрити многе свјетски признате инжињере и научне раднике.
