Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, истакао је да Сарајево ни на који начин није био град под опсадом, већ подијељен на територије под контролом тзв. Армије БиХ и Војске Републике Српске.
„Оне који заговарају тезу да је Сарајево био град под опсадом, питао бих шта је онда било са Грбавицом, Илиџом, Вогошћом, Хаџићима, Илијашом и свим дијеловима града, који су били под контролом Војске Репубике Срспке“, нагласио је Ћосић.
Он је рекао за Срну, да политичко руководство Републике Српске у потпуности познаје карактер рата, односно онога што се дешавало на подручју Сарајева од 1992. до 1995 године и све чињенице су им и те како познате.
Градоначелник Ћосић сматра да је крајње вријеме да се о томе отворено прича, о „плавим коридорима“ путем којих су људе извлачили из Сарајева и којима је долазила помоћ у те дијелове града, о тунелу испод Аеродрома, те аеродромској писти која је била под контролом Унпрофора.
„Срби у Сарајеву су само бранили територије на којима су били већински. Они Срби који су имали ту несрећу да остану у Сарајеву под контролом тзв. Армије БиХ су били под страшном тортуром, а према подацима Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске, њих 3.500 се идаље воде као нестали“, истакао је Ћосић.
У прилог тој тези, Ћосић је навео податак да су сарајевски Срби од њих 157.000 колико их је живјело у предратном Сарајеву, данас сведени на око 2.000 и тај податак говори све.
„Оног момента када су дијелови подијељеног града припали Федерацији БиХ, Срби су, знајући шта их чека и поучени искуствима оних који су остали у дијеловима под контролом тзв. Армије БиХ, напустили своја вјековна огњишта у Сарајеву. Срби су народ који је годинама стварао Сарајево заједно са другим народима, а данас их тамо нема“, указао је Ћосић.
Он је истакао и да се данас политичко Сарајево на сваки начин труди да затре сваки траг постојања Срба.
